Слатки грех за горки цех

И док календарска година убрзано истиче, а буџетска се успорено начиње, некако нам је већ прешло у навику да у позним данима божићног поста прокоментаришемо учинак и рад актуелне владе. ЕУ принципи нас терају да ову навику наставимо да упражњавамо што систематичније.

Наравно, почећемо од премијера „деда мразовског” имиџа. Елем, како време одмиче све више се увиђа лингвистичко-мисаона сличност између Мирка Цветковића и Свете Маровића – пре свега филозофски мир и метафизичка комплексност у премијеровим згуснутим, у мрмот збијеним речима којима шири оптимизам, логику скромности и доброте, са циљем да пацификује рецесију, а још више оне снаге које би се сурово обрачунале са тим „занимљивим феноменом” који једино нама пружа шансу за подстицајни развој рестриктивних привредних делатности. A пре свега, интервентном увозу раније већ извезених опанака и ракије, као и преосталих примерака чувеног индустријског артефакта „југо америка”. Не треба губити из вида и могућност производње нових пепељара за све „стојадине”, „корале” и „флориде” који су и даље у (пара)возном стању – а такви чине 5/6 нашег националног возног парка. Остало отпада на страна возила која је Црква уступила влади на коришћење, будући да их је Свети синод пазарио без царине, папира и техничког прегледа (неки управо у тој чињеници виде шансу за „физичку” реконструкцију владе услед непредвиђених околности познатих у народу као „Крцуново дрво” или „Цобетове кочнице”).

Дубоко прожет премијеровом небеском ведрином, ревносно трагајући за новим развојним шансама, министар Шкундрић се уживео у улогу руског Спајдермена који бесомучно шири мрежу гасовода по сувереном ваздушном простору Србије.

За то време, његов енергетски опонент Млађани Динкић постао је сведок сарадник пробраних таблоида, и то по налогу председника Тадића који жели да почисти мангупе у сопственим редовима Млађином метлом. А своје премудре саветнике, Шапера и Крстића, послао је да надзиру психотерапијске сеансе хашког министра Расима дел Понтеа, којима се овај подргао, све у складу са променама на кормилу схевенингенске јахте.

У складу са новим НАТО-тенденцијама, фолкерски зет и одбрамбени министар Драган Шутановац бавио се преквалификацијом (по)стојећег официрског кадра, е како би исти ангажовао у Гринпис, Амнести интернешенел, а изузетне појединце сачувао као комерцијалне адуте за изнајмљивање у „Легију (балканских) Странаца” и „Мешовито одељење Гурка”. Ирак и Авганистан дефинитивно више нису курентно тржиште, јер је досадашње искуство показало да су наши добровољни плаћеници тамо лако и брзо потпадали под утицај локалних обичаја – као што су подметање бомби испод сопствених пазуха или транспортовање опијума у неуштирканом доњем вешу.

Најтранспарентнији као и увек, министар Ђелић је овог пута успео да уради припрему за штампу биометријских пасоша, личних карата и једностраних виза, али су штампари у „Службеном гласнику” приликом одвајања боја и микрофилмовања генетског кода направили техничку грешку и тако, својим немаром, продужили процес израде ових докумената који све више почињу да личе на тарот карте.

Министар полиције дисциплиновани Дачић понајпре се бавио обезбеђивањем спа-центара за мршављење и релаксацију осталих колега да би се одједном бацио у списатељске, мемоарске работе, најављујући „Белу књигу, други део” као свој самостални ауторски рад – након што је чика Добрица одбио да напише нови наставак саге о „Времену смрти”.

Борећи се са светском неправдом и покушавајући да схвати разлику између лажних и неистинитих обећања којима га међународни фактори обасипају, министар Јеремић је одлучио да замени своје холивудске зубе од слоноваче социјалним зубаломкако би му, у дипломатској размени осмеха кез био што опакији и епски самосвеснији.

А у међувремену, занета гаудијевским визијама неимарства и Динкићевим директивама о обнови и изградњи, министарка за НИП, багериста Калановић, није скидала шлем и радни комбинезон чак ни на седницама владе! Да ли због ургентности коридора „Фијат” или због панцира – одговор ћемо убрзо сазнати. Чим га пројектантица Мадлен дошапне шефу градилишта Обами.