МИЛОВАН ДРЕЦУН

Већ шест година некомпетентни "стручњаци" (многи од њих не разликују тенк од булдожера), политичари, саветници, новинари, припадници појединих невладиних организација, страни "пријатељи" реформишу нашу Војску. Почетна позиција њихове реформе била је да пре њих у Војсци ништа није ваљало, те да зато треба створити потпуно нову Војску. Започели су тај посао с израженим ентузијазмом, који је иначе био присутан код Колумба када је открио Америку, али без потребних доктринарних докумената и на нивоу државе и на нивоу Војске. Један од најважнијих докумената, Стратегијски преглед одбране, који одређује бројну величину и структуру Војске, ни данас није донет. Кућа је, дакле, почела да се гради од крова, зато се и урушила. Под видом реформе  извршена је жестока и неприхватљива разградња Војске Србије (бивша војска СЦГ).

Непримерене кадровске чистке отерале су професионалне припаднике с борбеним искуством, који су представљали највећу вредност Војске и основу њене борбене готовости. На кључна командна места постављени су политички подобни официри.

До граница неподношљивог трпљења током "реформе" срозан је стандард професионалних припадника.

Техника којом располаже Војска је под стручним вођењем реформатора доведена до пропадања, јер није набављено ниједно ново значајно средство на коме се заснива борбена готовост. Уништен је морал који је био основно обележје наше војске и којим смо 1999. године надвисили противника. Правом хајком на регруте који су хтели да одслуже војни рок с пушком у рукама и глорификовањем оних који су хтели да преко цивилног служења избегну да одслуже војни рок, Војска је практично остала без регрута. Сталним фабрикованим аферама, негативном медијском кампањом, причама о бесперспективности војне професије, клеветама и увредама старешина с борбеним искуством "реформатори" су разорили саму душу наше Војске.

А онда су измислили професионалну војску у којој ће бити између 20.000 и 25.000 људи. Осиромашена Србија, сматрају реформатори, има веће могућности од, на пример, Немачке, која и даље одбија да направи професионалну војску, да има сто посто плаћене војнике. У тој професионалној војсци тешко да ће бити више од 15.000 спремних за борбу. А Косовски заштитни корпус, који се већ понаша, организује и делује као косовска војска, већ сада има структуру за 12 лаких пешадијских бригада (око 15.000 људи) па ће надвисити нашу пројектовану КоВ. Али, нама и не треба озбиљна војска, јер наши стручњаци, тзв. реформатори, кажу да нам више не прети опасност од агресије и рата и да ћемо све будуће проблеме решавати дипломатским средствима, а сви добро знамо каква је наша дипломатија.

Када се у усвојеним доктринарним документима прочита какве безбедносне ризике има Србија, онда се долази до закључка да нам војска уопште није потребна, јер све те изазове може да реши полиција.