Михољски сусрети села и на КиМ

Почетак петих Михољских сусрета букнуо је на Косову и Метохији. Огроман број наших људи окупио се и показао јединство и спремност да стане у одбрану свог завичајног националног и културног идентитета, поручио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу. Свечана литургија и присуство митрoполита рашко-призренског Теодосија, а затим часно витешко надметање у спортским, културним и особеним завичајним манифестацијама, повезала их је наизглед обична, а у суштини јединствена косовска погача, за коју кажу да је много више од хлеба и да представља симбол окупљања српског народа, нагласио је Кркобабић, преноси Служба за односе с јавношћу Министарства за бригу о селу.

„Михољски сусрети показују да су више од манифестације, а да полако али сигурно постају незаобилазан део наше културне баштине, део који буди наду”, поручио је.

Михољски сусрети села одржавају се ове године у чак 130 градова и општина широм Србије, а међу првима сусретали су се становници Липљана, Гњилана и Косовске Каменице. Број учесника и посетилаца које су окупили њихови програми премашио је сва очекивања. Први међу њима протекли су у знаку косовске погаче.

„Косовска погача је много више од хлеба – воде, брашна и соли. У њу не само да су уткани умеће и љубав домаћица, већ је симбол окупљања српског народа, симболична нит српског идентитета на Косову и Метохији. Незабораван пратилац славља, али и тужних догађаја једне косовске породице”, рекао је Милан Јоксимовић, председник Привременог органа општине Липљан.

Ова општина организовала је тродневну манифестацију у селима Скуланево, Доња Гуштерица и Добротин. У селу Шилово код Гњилана организован је турнир у малом фудбалу, за који се пријавило 17 екипа из свих гњиланских села. А у селу Бушнице у Косовској Каменици уприличен је, поред осталог, културно-уметнички програм, у којем је учествовало чак 15 друштава из земље и дијаспоре (Сарајева, Македоније, Швајцарске, централне Србије и читавог Косова и Метохије), као и више певачких група и соло извођача.

Били су крцати трибине и гледалишта на овим скуповима, што је још једном потврдило снагу и потребу оваквих догађаја у српским срединама на КиМ. А овогодишње отварање у јужној српској покрајини више је од симболике – то је порука да српска села живе.