Седам месеци после

Прошло је више од пола године од пада надстрешнице у Новом Саду и, за многе сасвим неочекивано, тиме инициране студентске побуне, која, ево, улази већ у седми месец. Од почетног захтева студената, где су захтевали кажњавање одговорних за несрећу и поштовање закона, прешло се убрзо на идеју о прелазној влади, која би створила услове за фер изборе. Главни задатак те прелазне владе састојао би се у превентивном надзору будућих избора: проверити и прочистити изборне листе, уклонити с њих лица без одговарајућег места боравка, као и све особе илегално уврштене у бирачки списак. Нужан предуслов, наравно, било би темељно преуређење медијског окружења, где би био омогућен једнак третман свих учесника, без обзира да ли је реч о странкама на власти или из опозиције.

Међутим, прошлог месеца студентски кворум изненада се решава да одустане од идеје о прелазној влади и реформи изборних закона, вероватно проценивши да та идеја није баш добра, изабравши уместо тога да изађе с предлогом о одржавању ванредних избора. У тој одлуци био је садржан и досад највећи стратешки заокрет побуњених студената: ушли су свесно у ризик изласка на изборе под условима које намеће владајућа странка, упркос многобројним оптужбама за изборну превару, намештање резултата и застрашивање гласача. Свесно су, дакле, подигли улог и преузели на себе ризик, али и дугогодишњу тактику опозиције (од које су се иначе дистанцирали), надајући се да ће ЕУ бити та коначна инстанца за контролу изборних резултата.

Прва већа проба те нове стратегије били су избори у Косјерићу и Зајечару. Шта су они показали? Пре свега, да режим и даље користи све манипулативне изборне технике, какве је примењивао и годинама уназад, само сад с једном новином: први пут, непосредно пред изборе, основане су (на истој адреси) две провладине организације за праћење избора, Институт за европске слободе и Центар за европске вредности. Као у игри огледала, режим инсталира своје фантомске организације у разним друштвеним пољима, с циљем дискредитације опозиције и парирања њених оптужби. Поред две већ поменуте организације за праћење избора, ту је и Центар за друштвену стабилност, против којег је донета (привремена) судска мера забране да у својим филмовима и видео-записима употребљава наводе којима се вређа достојанство личности медијских лица ангажованих у оквиру Јунајтед медије; не треба заборавити ни паралелну организацију студената који желе да уче, тзв. Студенти 2.

Како се могло видети на недавним изборима, главна активност провладиних агенција за мониторинг избора састојала се у истоветним оптужбама на рачун опозиције за неправилности какве је опозиција упућивала владајућој странци. Резултат тога је, сходно резултатима избора у Косјерићу и Зајечару, својеврсна равнотежа снага, оно што се у карташком жаргону назива „пата карта”. Обе стране освојиле су приближно исти број гласова, прогласивши победу и оптуживши противника за изборне нерегуларности. Студенти су почетком маја изашли са захтевом да се распишу ванредни парламентарни избори. Председник Вучић има законски основ за одлагање избора до 2027, али нарасле тензије у друштву не гарантују никоме да избора неће бити и пре тога. У том светлу ваља гледати и на ову мрежу паралелних, фантомских НГО организација, коју владајући режим брижљиво већ увелико гради. Председнику Вучићу се свашта може замерити, осим чињенице да настоји да увек буде корак испред својих политичких противника. Тако и данас, када је режим увелико у дефанзиви, СНС рачуна на неку врсту излазне стратегије, у случају да дође до ванредних избора. Иако истраживања из фебруара показују високу подршку захтевима студената, та подршка је принципијелне природе, у смислу магловите идеје о праведној и добро уређеној држави, где се поштују ред, закони итд. Међутим, на евентуално изнуђеним изборима, на листама ће се нужно појавити конкретни појединци од меса и крви, те се може очекивати знатан пад подршке опозиционим представницима, јер ће морати изаћи с конкретним програмима и конкретним појединцима, што ће зацело довести до осипања бирачког тела. СНС и Вучић ће гледати да одлажу изборе колико год је то могућно, рачунајући да време ради за њих и да ће протестни елан спласнути. Уколико до превремених избора ипак дође (а изборни резултат буде сличан овом из Косјерића и Зајечара, дакле изједначен), СНС са Вучићем на челу ће то дочекати спремна, јер је превентивно већ изградила „иредентистичку” мрежу својих НГО, које би могле бити одсудни језичак на ваги када томе дође време.

Наредни месеци су кључни за разрешење кризе, којој се засад не види краја. Неминовно ће доћи до консолидације режима, који ће, сходно процени о својој моћи, кренути са репресивним мерама према својим противницима, процењујући у ходу до којих граница сме да иде. Мера те репресије биће и мера његове снаге.

*Преводилац и есејиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа