Вашингтон: Вредело је

Кад је Бог­дан Бог­да­но­вић ле­та 2014. врео бе­о­град­ски ас­фалт до­дат­но угре­јао са 123 по­е­на у че­ти­ри су­сре­та пр­о­тив Цр­ве­не зве­зде, пре­о­вла­да­ло је ми­шље­ње да у до­глед­но вре­ме не­ће да се по­ја­ви не­ко ко ће тај учи­нак да над­ма­ши. Пр­о­сто, си­мул­тан­ке ка­пи­те­на Орло­ва из­гле­да­ле су ма­гич­но и на­да­све не­по­но­вљи­во. Ути­сак је до­дат­но по­ја­чан чи­ње­ни­цом да по­сле ка­но­на­де аса Кли­пер­са, Па­р­ти­зан ни­је осво­јио ти­ту­лу шам­пи­о­на ни­ка­да – све до по­ја­ве ма­гич­ног Двеј­на Ва­шинг­то­на.

Пан­те­ре је у по­лу­фи­на­лу укр­о­тио са 40, од­но­сно 25 ко­ше­ва, док је Го­лу­бо­ве „ски­дао”, као да су гли­не­ни, бр­о­је­ћи до 23, то јест 41. Укуп­но 129, шест по­е­на ви­ше од пред­вод­ни­ка ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је! На стра­ну не­до­ста­ци Аме­ри­кан­ца, на­па­дач­ки та­ле­нат му је на ни­воу ве­ли­ка­на игре под обру­чи­ма.

Сто­га ни ис­ход у фи­на­лу пр­о­тив Спар­та­ка ни­је смео да бу­де дру­га­чи­ји, цр­но-бе­ли су, ис­по­ста­ви­ло се ла­ко (2:0), осво­ји­ли Су­пер ли­гу по­сле 11 го­ди­на!

- Не­ве­ро­ват­но, мно­го сам сре­ћан. Шам­пи­о­ни смо дру­ги пут у јед­ној го­ди­ни. За­вр­шио сам пр­ву се­зо­ну ван САД и по­но­сан сам на тре­не­ра и са­и­гра­че. Сте­као сам ве­ли­ко ис­ку­ство, ове­ко­ве­че­но на пра­ви на­чин – ре­као је Ва­шинг­тон, вид­но за­до­во­љан.

За раз­ли­ку од ве­ћи­не су­на­род­ни­ка у еки­пи из Хум­ске, Двејн је уз тим остао до кра­ја и дао по­след­њи атом сна­ге за грб Ваљ­ка.

- Скр­оз сам ис­цр­пљен, ме­ђу­тим – вре­де­ло је. По­себ­но сам по­но­сан на мла­ђе са­и­гра­че, као и на тре­не­ра Бог­да­на. Све­стан сам да је пр­о­шло мно­го вре­ме­на от­кад је клуб осво­јио две ти­ту­ле у се­зо­ни – ово је исто­риј­ски тре­ну­так!

Иако је био без да­ха, бек је му­дро збо­рио. Тач­но 12 го­ди­на се цр­но-бе­ли ни­су до­ко­па­ли ду­пле кру­не – још од сто­ло­ва­ња не­по­но­вљи­вог Ду­шка Ву­јо­ше­ви­ћа. Због те­мељ­ног по­зна­ва­ња пре­ђа­шњих мо­ме­на­та, Аме­ри­ка­нац је знао да мо­ра да по­ву­че као па­р­ња­ча.

- На ко­ле­џу сам по­след­њи пут играо у ова­квом рит­му, ни­је ло­ше што сам се вра­тио том осе­ћа­ју. Во­лим ко­шар­ку – имам нај­бо­љи по­сао на све­ту. При­де, за­хва­лан сам што сам био здрав то­ком це­ле го­ди­не.

До­ста мо­ма­ка у ти­му Ва­шинг­тон ни­је до­бро по­зна­вао, ујед­но је био је­ди­ни из САД, али емо­тив­ни тре­ну­так на кра­ју су­сре­та по­ка­зао је за­јед­ни­штво у че­ти Жељ­ка Об­ра­до­ви­ћа. Енер­гич­но су пр­о­сла­ви­ли ти­ту­лу, по­том се на ста­ди­о­ну фуд­бал­ске сек­ци­је сре­ли са на­ви­ја­чи­ма, упр­кос чи­ње­ни­ци да су мно­ги би­ли ми­шље­ња да им Су­пер ли­га ама баш ни­шта не зна­чи.

- За­јед­но смо пр­о­шли све успо­не и па­до­ве у овој ду­гој се­зо­ни и на кра­ју до­шли до ти­ту­ле – не­ве­ро­ват­но.

Зра­чио је са­мо­по­у­зда­њем Аме­ри­ка­нац и из­гле­да­ло је као да је са­мо че­као при­ли­ку. По­себ­но је за­ни­мљи­ва тврд­ња нај­тро­феј­ни­јег стра­те­га Ста­рог кон­ти­нен­та, очи­глед­но тач­на и из­ре­че­на пре са­мо ме­сец да­на, по за­вр­шет­ку по­лу­фи­нал­ног ду­е­ла АБА ли­ге пр­о­тив Ду­ба­и­ја, „да Ва­шинг­тон игра бо­ље јер је пр­о­ме­нио на­чин тре­нин­га и раз­ми­шља­ња”.

- Јед­но­став­но, све­стан сам сво­јих мо­гућ­но­сти. По­ред са­мо­по­у­зда­ња, имам и ве­ли­ку по­др­шку тре­не­ра и еки­пе. Же­лим да на сва­ком ме­чу пру­жим мак­си­мум. Кад до­ђе шан­са, згра­бим је.

На­рав­но, ве­ћи­ну успе­ха пр­во­тим­ци Ваљ­ка не би оства­ри­ли без све­срд­не по­др­шке ве­р­них при­ста­ли­ца.

- Хва­ла им сви­ма! За­вр­ши­ла се не­ве­ро­ват­на се­зо­на, и те ка­ко сам за­хва­лан. Ви­ди­мо се уско­ро – за­кљу­чио је Ва­шинг­тон и оти­шао на за­слу­же­но сла­вље.

Јунак финала: Тре­нут­но са­мо же­лим да сла­вим и ви­дим по­ро­ди­цу

По­сле НБА пе­р­фор­ман­са, љу­би­те­љи цр­но-бе­лих бо­ја по­сти­гли су кон­сен­зус – Ва­шинг­тон мо­ра да оста­не! Што се ти­че прав­не стра­не, Двејн је пот­пи­сао уго­вор „го­ди­ну плус го­ди­ну” са Па­р­ти­за­ном и на ле­то пред­сто­је раз­го­во­ри. Ме­ђу­тим, по за­вр­шет­ку су­сре­та са Спар­та­ком, Аме­ри­ка­нац је ре­као да пр­вен­стве­но же­ли да ужи­ва у да­том тре­нут­ку.

- У ми­сли­ма ми је са­мо сла­вље тре­нут­но. Идем ку­ћи да ви­дим же­ну и де­цу – је­два че­кам.

Об­ра­до­ви­ће­ва пр­о­сла­ва на бен­зин­ској ста­ни­ци

Ни­је же­лео Жељ­ко Об­ра­до­вић у фи­нал­ном ме­чу да „укра­де” сла­ву Бог­да­ну Ка­ра­и­чи­ћу. Остао је до­сле­дан и су­срет у „Ду­до­вој шу­ми” по­сма­трао иза ко­ша, а ни то­ком до­де­ле ме­да­ља ни­је био на па­р­ке­ту.

Игра­че и струч­ни штаб оста­вио је у тим­ском ауто­бу­су да кре­ну пут Бе­о­гра­да и пр­о­сла­ве са на­ви­ја­чи­ма ис­пред ста­ди­о­на, док је при­ват­но, окру­жен дра­гим љу­ди­ма, од­лу­чио да успех обе­ле­жи здра­ви­цом на нео­бич­ном ме­сту.

У бли­зи­ни Су­бо­ти­це, у дру­штву Дра­га­на То­до­ри­ћа, Вла­де Дра­гу­ти­но­ви­ћа и бр­ој­них при­ја­те­ља, стао је на бен­зин­ску ста­ни­цу и осве­жио се без­ал­ко­хол­ним на­пи­ци­ма.

Партизанови јуниори одушевили

Оду­ше­ви­ли су Па­р­ти­за­но­ви ју­ни­о­ри у за­вр­шни­ци Су­пер ли­ге Ср­би­је и ди­рект­но ути­ца­ли на ко­на­чан ис­ход. Упе­ча­тљи­ва из­да­ња Уро­ша Ми­ја­и­ло­ви­ћа, Уро­ша Да­ни­ло­ви­ћа и Ђо­р­ђа Ше­ку­лар­ца ни­су пр­о­шла нео­па­же­но код струч­ног шта­ба, јер је Бог­дан Ка­ра­и­чић већ на­ја­вио шан­су мла­дим на­да­ма то­ком сле­де­ће се­зо­не, док је Жељ­ко Об­ра­до­вић на упе­ча­тљив на­чин че­сти­тао Ми­ја­и­ло­ви­ћу.

- Бра­во си­не, би­ће их још мно­го – ре­као је тр­о­феј­ни стра­тег за­гр­лив­ши 17-го­ди­шња­ка у ход­ни­ку дво­ра­не „Ду­до­ва шу­ма”.