Где да се смести Иран

Ко још верује у приче да је спорт један од најбољих материјала за грађење мостова између народа и држава! Кад знамо да је постојао прави Фудбалски рат (између Хондураса и Салвадора, 1969), да је крвави распад Југославије најављен на Максимиру утакмицом између Динама и Црвене звезде, кад смо и данас сведоци диригованих жребања у разним такмичењима из страха да би на фудбалском пољу могла да се преслика напета ситуација која, иначе, постоји у политичким односима између одређених земаља.

Такво наслеђе, као и последњи ратни сукоби (Иран-Израел/САД), отварају низ питања у сусрет Светском првенству 2026 (11. јун-19. јул), које заједно организују САД, Канада и Мексико. Поготово када се има у виду да су се Иранци међу првима квалификовали на тај шампионат који улази у историју као први са 48 тимова, три земље домаћина и16 градова.

Пошто непријатељски односи САД и Ирана нису од јуче (Иранска талачка криза 1979-81), од тренутка када су Американци постали домаћини, наметнуло се питање да ли ће Иранци – уколико се квалификују – добити дозволу да уђу на територију САД. Та тема постала је још значајнија оног тренутка када је Лос Анђелесу додељена организација Олимпијских игара 2028, а све је кулминирало повратком на место председника САД Доналда Трампа коме малтене сваки радни дан у Белој кући почиње неким рестрикцијама.

Када је почетком године објављено да се забране уласка на америчко тло, које су изречене одређеним земљама – неће односити на такмичаре и тренере на „Мундијалу 2026” и „Играма 2028”, многима је пао камен са срца. Међутим, то само по себи неће смањити бригу организатора Светског првенства 2026, јер долазак иранске селекције, после свега што се збивало недавно, представља нешто много веће од фудбала. Уосталом, ко зна шта ће се све дешавати до тада и какве ће мере бити на снази наредног лета.

И поред свих ових околности, организатори овог мундијала су у повољнијем положају од својих претходника из 1994, када су САД саме угостиле најбоље светске селекције. Америка се тада још учила и фудбалу и организацији великих такмичења, тако да је Европска фудбалска унија (Уефа), у договору са Светском фудбалском федерацијом (Фифа), замолила Србина Дена Тану да преузме улогу главног саветника председника Организационог одбора Светског првенства 1994. Алана Ротенберга. Чувени адвокат Ротенберг мало је знао о фудбалу, а још мање о политичким односима у фудбалу. То се посебно видело када се појавила могућност да се Иран пласира на то првенство.

– Кад се Иран, почетком лета 1993, глатко пробио у финалну рунду Азијских квалификација, рекао сам Ротенбергу да се суочавамо са великим проблемом – каже Ден Тана, један од оснивача Професионалне фудбалске лиге САД (1967), који је за тај шампионат обезбедио и селектора Американцима (на његов предлог су довели Бору Милутиновића). – Ротенберг уопште није био свестан да би пласман Ирана могао да угрози организацију шампионата. Рекао сам му да се што пре консултује са Белом кућом, и он је већ сутрадан позвао потпредседника САД Ала Гора да му пренесе моју бојазан да америчке власти неће издати визе Иранцима уколико се квалификују. Гор му је казао да му треба 24 сата да то провери. Сутрадан је позвао Ротенберга и рекао му: „Ден Тана је у праву – Иран неће добити визе уколико се квалификује!” Кад му је Ротенберг казао да ће Фифа у том случају да одузме Америци шампионат, Гор му је само кратко рекао: „То је ваш проблем!”

Ротенберг је онда замолио Дена Тану, блиског с многима у Фифи и Уефи (у то време: сувласник Брентфорда, члан Међународне комисије ФС Југославије, бивши члан Извршног комитета ФС Енглеске) да му помогне да некако тај проблем реше са Фифом. Тана је позвао тадашњег генералног секретара Фифе Јозефа Блатера и предочио му став америчких власти.

– Блатер ми је рекао да разуме ситуацију и поручио нам да се не секирамо. Као да је знао да Иран у последњој рунди квалификација неће успети да се пласира на шампионат, – каже Тана.

Судбина тог мундијала зависила је од последњег кола квалификационог турнира у Дохи. У драматичној утакмици Иранци су изгубили од Саудијске Арабије (4:3) која се са Јужном Корејом пласирала на шампионат света.

Олакшавајућа околност Фифи и организаторима наредног шампионата јесте то што су, поред САД, домаћини и Канада и Мексико. За њих би најбезболнија било да се Иран нађе у А групи, у којој је у старту постављен Мексико као домаћин. То можда значи да би жреб у децембру могао да буде донекле диригован, а после, од шеснаестине финала, како се коме заломи…

До сада се квалификовало 13 репрезентација. Поред три домаћина, који су се самим тим пласирали, то су успели и Аустралија, Иран, Јапан, Јужна Кореја, Јордан, Узбекистан Аргентина, Бразил, Еквадор и Нови Зеланд. Јордан и Узбекистан ће дебитовати на мундијалу.

И Србија део политичке „приче”

И у гласању за домаћина Светског првенства 2026, било је политичких притисака. То је већ постала уобичајена ствар.

Мароко се сам такмичио против САД, Канаде и Мексика. Фудбалски савез Србије је, и поред обећања датог Американцима да ће гласати за њих, дао свој глас Мароку. То је урадио после „консултација” с државним врхом наше земље, који је сматрао да би тим потезом оснажио односе са владом Марока која је била под спољним притисцима да призна тзв. државу Косово. На гласању у Москви, средином јуна 2018, три уједињене земље су победиле (134:65 гласова).