Заратиле двије велесиле, турско царство и Срез Невесиње

БАЊАЛУКА - Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас да су готово голоруки српски преци пре 150 година у Невесињу дигли устанак против силе која је доминирала светом и Европом и нису штедели свој живот да би се борили за слободу, у којој се данас живи у Српској.

Додик је истакао да је Република Српска настала на бази слободарске тежње невесињског устанка и страдању свих Срба до формирања Српске.

"Нашим прецима је после устанка било теже него пре, јер су их прогањали, мучили и убијали зато што су се супротставили снажној империји", рекао је Додик на конференцији за новинаре поводом предсојећег обележавања Невесињске пушке.

Најавио је да ће обележавању присуствовати патријарх српски Порфирије, који ће дан раније, 5. јула, присуствовати обележавању 33 године од страдања Срба у Подрињу.

"Као председник Републике Српске учествовао сам у раду Организационог одбора, као и председник Србије Александар Вучић. У име њега, руководства Србије и Српске позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да пошаљемо поруку да нисмо заборавили наше претке", нагласио је Додик, пренела је Срна.

Он је рекао да је у колективном памћењу Срба у Републици Српској, Србији и Црној Гори остала значајна улога устанка у Невесињу и онога што је следило после њега.

Централна манифестација обележавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недељу, 6. јула, у Невесињу.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у Општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежње код Невесиња.