Осећања уплетена међу фигуре

Последњих година се врхунски класични шах све више сукобљава са својим алтернативним формама: Фишеровим шахом, те шахом по убрзаном и још бржем темпу, све до игре на по један минут. Оно што је некада било само клупска забава, све више осваја пажњу медија, према захтевима времена у коме живимо, а истовремено и главног шаховског јунака данашњице Магнуса Карлсена

Од напуштања мечева за титулу званичног светског првака пре три године, Норвежанин није изгубио ни прво место на светској рејтинг-листи по класичном темпу, које држи већ 15 година, нити део своје популарности. Напротив, она расте у масовним медијима, упркос томе што се навијачи све више деле у односу према Карлсеновим потезима ван табле. Или – управо због те контраверзе.

Док борба за приоритет у класичном шаху, који све чвршће освајају Индијци и друге земље Истока, убрзано престаје да се помиње у западним медијима, теме дана су изјаве Карлсена о његовом наследнику на званичном трону. Откако је Домараџу Гукеш са 18 година постао најмлађи шаховски краљу у историји, Карлсен и медији се утркују у потцењивању квалитета младог Индијца. На сцени је отворени медијски рат између званичног и незваничног шампиона, при чему незванични стално напада изјавама, а званични ћути, трпи и чека тренутак да одговори за таблом.

Такав је тренутак прво искористио у Карлсеновом Ставангеру, када је савладао Норвежанина из готово изгубљене позиције, а ових дана и у Загребу, на супертурниру по убрзаном и брзопотезном темпу.

Догађаје за таблом је претходно до усијања загрејала крајње провокативна Карлсенова изјава, пошто медији нису издржали да га не повуку за језик питањем о новом сусрету са Гукешом:

– Гукеш није показао ништа што би указивало да може да одигра добро на овом турниру. За његово добро, надам се да ће овде играти боље него раније, али партији против њега приступићу као да играм против једног од слабијих учесника такмичења.

За овакву боксерску најаву Норвежанин је имао основа у чињеници да готово двоструко млађи Индијац ретко игра по убрзаном темпу. Многи су то тумачили као недостатак талента, али на турниру се десило нешто сасвим неочекивано.

Да је Гукеш овог пута био увређен, показао је заобилазећи сусрет са Карлсеном, одлажући руковање док то Норважанин не понуди, а на крају и игром за таблом. Као и у Ставангеру, Карлсен је стекао велику позициону предност, а затим попустио у дивљим компликацијама које је наметнуо ривал. Овог пута пораз је био толико убедљив да је бивши светски првак Гари Каспаров довео у питање Карлсенову доминацију, а Гукеш је кратко прокоментарисао: „Лепо је да сам поново успео да победим из изгубљене позиције”.

Ривалство се наставља, а шансе готово двоструко млађег Гукеша расту са протоком времена.

Већина наших велемајстора је изван тренутних трендова. Седмоструки првак Србије Иван Иванишевић каже:

– Занимљива је и чудна ситуација. Не знам да ли је идеја да Фишеров шах замени класични, али необично је било видети у Немачкој три пута веће награде у Фишеровом шаху него на Опену. Има и добрих маркетиншких ствари. Од короне је јако занимљиво да су на сваком супертурниру играчи обавезни да причају о партији. Појавила се и професија коментатора, за велемајсторе као што су Леко или Густафсон, то сигурно није лоше.

Наши најбољи шахисти су одавно познати као добри „цугераши”. Тако је и данас, али све много више радују успеси у класичном шаху, као што је недавни тријумф Алексеја Саране у Казахстану. После изузетно успешне 2023, током које је освајао европске титуле, како појединачно тако и са репрезентацијом Србије, те пробио границу од 2.700 рејтинг-поена, уследио је пад 2024, са губитком више од 50 поена… Лидер репрезентације Србије показује знакове опоравка, а тријумф у Актобеу представља важну прекретницу уочи одбране златне европске медаље са нашом националном селекцијом.