Јунаци у срцима сабораца и слободарског народа

У Програму и Статуту Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције Србије јасно је истакнуто да је један од тежишних задатака Удружења „очување и неговање слободарских традиција Републике Србије”. Дакле, слободарске традиције и неговање културе сећања на погинуле ветеране покрећу и надахњују. Њима је то и дужност и част и обавеза коју су себи дали: једнако су им важни јунаци од Газиместана, преко Чегра, Мишара, Цера, Колубаре, Кадињаче и Сутјеске, до Кошара и Паштрика. У непрекидним и бројним активностима удружења у току ове године, у последње време посебно се издвајају два датума: 28. јун и 7. јул. Како крсном славом ветерана 52. БВП у Чачку, Видовданом, тако и меморијалним турниром у Превешту код Рековца јуче, ветерани ОБиВП Србије настављају са испуњавањем својих заветних обавеза.

Видовдан, 28. јун, има посебно значење за наш народ, а посебно за припаднике војске и ветеране. Косово и Метохија, Косовски бој и култ цара Лазара нису пука историја и прошлост, ни мит ни легенда, али су и све то заједно. Косовски завет и Видовдан су и прошлост и садашњост и будућност. Морална вертикала усађена у свест родољубивог народа, како у прошлости, тако и данас, а верујемо и убудуће. Поводом Видовдана, на сам дан празника и касније, одржане су бројне манифестације.

Осим полагања венаца на спомен-обележја косовским јунацима на целој територији Србије, ветерани из овог удружења били су организатори или учествовали на више манифестација код братских удружења (прослави Видовдана, крсне славе ветерана 52. БВП у Љубићу код Чачка; прослави Видовдана у Удружењу бораца (1991–1999) и потомака (1912–1999) Сопот у Раљи; полагању венаца код споменика „Успење” у Крагујевцу у организацији Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих и учешће у организацији Меморијалног турнира „Горан Трифуновић Шеле” у селу Превешт код Рековца.

После више од шест векова и страдања косовских јунака на Газиместану „за крст часни и слободу златну”, на крају 20. века за исте идеале жртвовали су се нови Обилићи и Југовићи, припадници 5. и 52. БВП и других јединица на Кошарама, Паштрику и широм Косова и Метохије. Због одбране исте родне груде, као и пре шест векова, борци и чланови породица погинулих из овог удружења дубоко су повезани са симболиком Видовдана и Лазаревог завета. Због тога 28. јун за њих није, нити ће икада бити обичан датум и дан у години.

Исто тако, 6. мај 1999. године, или „Крвави Ђурђевдан”, како су га назвали борци из 5. БВП, никад неће бити обичан Ђурђевдан, тек „црвено слово” у нашем календару и крсна слава неких породица. Тога дана, на бранику отаџбине, на Кошарама, угасио се млади живот веселог дечака из Левча, Горана Трифуновића Шелета, из 5. БВП. Породица, саборци, запослени у „Застава оружје” Крагујевац и народ Левча већ 26 година негују културу сећања на Шелета на један посебан начин који надилази уобичајени помен погинулом јунаку. Наиме, по 26. пут ове године, у Превешту je одржан меморијални турнир у малом фудбалу на којем је учествовало преко 20 екипа, углавном младих, ако се изузму ветерани, Шелетови саборци, као и екипа „Застава оружја”.

Организатор и носилац турнира, у сарадњи са породицом, јесте општина Рековац уз помоћ неуморних ентузијаста: лица из МЗ Превест и „Застава оружја”, као и ветерана из Удружења ОБиВП и ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Србије. Турнир је отворен ревијалном утакмицом између екипе ветерана ОБиВП и екипе „Застава оружје”, а затим су се ређали такмичари из других удружења и омладине из Левачког краја. Како рече Далибор Алић, председник Подружнице Удружења ОБиВП у Крагујевцу, на овом јарком јулском сунцу било је витешке борбе али нико није „јурио” резултат у очекивању „престижне награде”. Награда свим овим момцима била је Шеле у срцу и мислима и присећање оних који су га познавали и волели да је он страсно волео да „јурца” за лоптом на овој истој ливади.

Пре почетка турнира учесници су најпре посетили породицу Трифуновић у Превешту и обишли спомен-собу посвећену Шелету. Након тога положени су венци на Спомен-облежју палим борцима у селу Превешт и на месном гробљу на Шелетовом споменику. Шелетов отац Миомир, иначе почасни члан Удружења ОБиВП, веома је активан у раду удружења у подружници у Крагујевцу. За све учеснике турнира организовао је ручак, у својој кући. Како је изјавио Миомир, бол за изгубљеним сином не јењава ни после толико времена, али осим туге испуњен је и осећањем поноса и захвалности што ни после толико времена Шелетови саборци, мештани, представници општине Рековац и „Застава оружја” и даље негују сећање на Шелета.

Вечна слава Шелету и свим погинулим припадницима 52. и 5. БВП, а организаторима крсне славе у Чачку и меморијалног турнира у Превешту, велика захвалност од стране породица, сабораца и народа што чувају сећање на хероје и негују слободарске традиције нашег народа.