„Букинг” још није регистрован у Србији

Платформа „Букинг” не утиче директно на раст сиве економије у Србији, али омогућава лакше пословање нерегистрованим станодавцима тиме што им даје простор за оглашавање, рекла је водећа саветница за конкурентност у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) Јелена Мићић. Ова платформа, нагласила је, није регистрована у Србији и због тога јој се не могу наметнути обавезе поштовања домаћих прописа у земљи.

– Туристичка инспекција је водила више преговора са „Букингом” како би се увеле додатне мере које би омогућиле повезивање оглашивача на тој платформи са онима који су регистровани у „е-туристи” – рекла је она. „Е-туриста” је портал који представља Централи информациони систем (ЦИС) у области угоститељства и туризма, а намењен је свим физичким и правним лицима која желе да се баве туризмом.

Број нелегалних субјеката који се баве пружањем услуга смештаја у Србији није могуће прецизно утврдити, док је број легалних субјеката познат јер су регистровани на платформи „е-туриста” Министарства туризма и омладине, објаснила је она.

Компанија „Букинг” која је настала из мале холандске стартап фирме данас је једна од водећих светских дигиталних компанија у области путовања. Повезала је милионе путника са широким избором смештаја, од апартмана до хотела. Доступна је на 43 језика и има више од 28 милиона регистрованих смештајних јединица широм света. У нашој земљи нема представништво, али Србија има проблем што ова платформа оглашава нерегистрован смештај и тиме подстиче сиву економију. Иако се обавезао да у свим земљама послује у складу са националном регулативом, у случају Србије није тако – наши закони налажу управо супротно од онога што они раде. До сада је одржано неколико састанака ресорног министарства и представника ове компаније, али се још није дошло до конкретног решења. Предлог ресорног министарства је био да се убудуће на „Букингу” оглашавају само објекти који би приликом регистрације овој компанији морали да приложе јединствени идентификациони број, који добијају од Централног информационог система „е-туриста”. Практично би тиме били регистровани, међутим, из ове компаније су за сада рекли да им је то неприхватљиво. Било је и најава да ће Србија решење овог проблема тражити на нивоу Европске уније. Иначе, ову компанију тужили су до сада и Хрватска, Аустрија, неке скандинавске земље, због овог и сличних проблема. Турска је, на пример, забранила њихов рад све док нису почели да поштују локалне прописе. „Букинг” је мењао и начине плаћања, па тренутно гост уплаћује износ оглашивачу, он одмах уплаћује припадајући део власнику смештаја, пошто одбије провизију, а власник би онда наводно сам требало да плати порез. То се, наравно, не дешава јер мало је оних који су регистровани као објекти за издавање смештаја. И тако држава остаје без новца од пореза, а локалне самоуправе без износа који им припада од туристичких такси.

Нерегистровани субјекти, поручили су и из НАЛЕДА-а, доприносе ширењу сиве економије, што негативно утиче на јавне приходе, тржишну конкуренцију и укупни пословни амбијент.

– То се одражава и на перцепцију државе, нарочито међу страним туристима, који могу да стекну утисак да систем не функционише на адекватан начин – рекла је Мићићева.

Према њеним речима, легални издаваоци смештаја су у неповољном положају јер плаћају порезе и подложни су инспекцијском надзору, док нелегални субјекти то избегавају и самим тим могу да понуде ниже цене, што доводи до нелојалне конкуренције.

– То директно утиче и на број гостију, јер се корисници чешће одлучују за јефтинији смештај, не знајући да тиме подржавају сиву економију – рекла је она.

Сива економија у паду

Мићићева је истакла да је сива економија у Србији у паду, као и да је у октобру прошле године обележено десет година од формирања Координационог тела за сузбијање сиве економије. „Тада је усвојен први национални програм, а сада је на снази програм за период 2023. до 2025. године који бележи преко 70 одсто реализације планираних активности. Припрема се и нови за период 2026. до 2030. године”, рекла је. Закључак је да се Србија креће ка циљу нулте толеранције на сиву економију, те да су сви помаци ка смањењу тог феномена знак да се иде у добром правцу. Учешће сиве економије у бруто домаћем производу Србије у претходним годинама кретало се око 21 одсто, што значи да је неколико милијарди евра годишње ван институционалних токова, показују подаци НАЛЕД-а. Како су навели, за сузбијање сиве економије неопходан је рад инспекције и нагласила је да је доста радних места у том сектору празно.