Најбоље за крај

Много се лакше дише у табору светских првакиња – други тријумф на турниру Лиге нација потврдио је останак одбојкашица Србије у такмичењу и 2026. године. После Чехиња, и Белгијанке су „положиле копља”. Ипак, много више радује чињеница да су партије Српкиња све боље, подиже се ниво, без обзира на то што је до краја ФИВБ такмичења остала само још једна утакмица.

Последњи ривал у Апелдорну је селекција Турске, вечерас од 20 часова. Казнена експедиција бившег селектора националног тима Данијелеа Сантарелија. И добро позната екипа „плавом тиму” поготову традиционални мечеви које су до сада две селекције играле на великим такмичењима, али и уз чињеницу да Тијана Бошковић, Александра Узелац, Маја Алексић, Катарина Дангубић, па и Бојана Миленковић знају квалитет играчица у „црвеном”, које и ове сезоне, уз Италију, претендују да пробају да се домогну борбе за одличја – завршницу у Лођу су обезбедиле.

Слободна субота добро је дошла селекцији Србије да се одмори од напорна три меча у три дана и скупи снагу за што боље издање против Турске.

Александра Јегдић, тридесетогодишњи либеро Србије, у интервјуу за „Спортски журнал”, директно из Холандије, подробно говори о томе како се сада екипа сећа када је изборен опстанак, шта је потребно још тиму, наредном ривалу Турској.

Како сте се осећале кад сте дошле у Холандију, ви лично, знате да морате да завршите мисију опстанка у ВНЛ-у иако сте сви од почетка, и селектор Терзић, веровали и јавно говорили да ћете Чешку и Белгију добити, а како се осећате сада – велико бреме је скинуто?

Имали смо две недеље да се припремимо за ово што нас чека у Холандији. Знали смо да морамо да победимо у те две утакмице. Радили смо и веровали да ћемо у томе успети. Тако је и било.

Тиму Србије су потребни време и стрпљење, али је и показао како може да игра. Да ли сте и колико задовољни?

Сигурно да нисмо задовољни ако гледамо само резултат. Сви су навикли од нас да побеђујемо увек. Али свакако да радује што смо показали како можемо да играмо и то је оно на шта треба да се фокусирамо.

Турска је ривал с којим сте толико пута играли, сада су улоге можда другачије, с обзиром на све околности. Шта очекујете?

Сви знамо каква је турска екипа, али, рецимо, изгубиле су од Чехиња, што показује да може да се игра с њима. Очекујем добру и захтевну утакмицу. Даћемо све од себе да за крај одиграмо једну добру утакмицу.

Атмосфера у екипи је на врхунцу – као и увек сјајна и без промене. Да ли вам је селектор Терзић рекао нешто после победе над Белгијом, генерално шта да буде водиља на викенду у Апелдорну?

Енергија, импулс, стварно су феноменални, ту нема шта да се каже. То нас и одржава овде, позитивне смо и лепо се дружимо. А речи и шта треба да нас води – најважније је то да наша екипа има доста простора за напредак и то нас изузетно мотивише.

Познато је да ВНЛ није приоритет, већ Светско првенство. Какви су планови после Лиге нација, да ли пауза суровог распореда, поново тренинзи, пријатељске утакмице?

После ВНЛ-а нас очекује одлазак на припреме за Светско првенство – то је дефинитивно најважније овог лета.

Састав је ту, вратиле су се Тијана Бошковић и Александра Узелац после повреда. Који су вам сада задаци, шта треба да се уради на техници, форми?

Ово је ипак питање за селектора Терзића. Наравно да има толико тога да се ради на детаљима, сигурна сам. Треба још да се уиграмо.

Како се осећате и шта очекујете у наставку припрема и такмичења?

Стварно сам одлично, да куцнем у дрво. Лепа атмосфера, држимо се заједно, радујем се свему што нас чека. Спремна сам за рад. А за остало, видећемо. Рано је говорити о будућим резултатима, расположено каже Александра, уз Теодору Пушић најстарија у тиму Србије. Дама која је партијама доказала да јој месту у плавом дресу и која је дебитантску утакмицу штиклирала још пре три године, 30. септембра 2022, против Казахстана на Светском првенству на којем се и главна протагонисткиња ових редова попела с девојкама на победничко постоље са златом око врата – другим за Србију, Александриним првенцем. И од тада траје њена бајка у дресу владарки планете.