Фотографија

Неретко се каже да је фотографија најбољи сведок неке епохе. Посебно кад пожути. Додуше, данас, у савременом свету, имамо дигиталне форме. Оне не жуте и не бледе, већ остају заувек у неком електронском запису и врло су погодне да се извуку из архиве као доказ шта се у датом моменту догађало. Неко ће их се стидети, неко ће се истима поносити, али у сваком случају оне ће док је света и века бити предмет различитих полемика.

Историчари ће путем њих тумачити догађаје из периода њиховог настанка, љубитељи фотографије ће полемисати око тадашње технике која је коришћена, потомци оних са исте говориће о дружењу њихових предака...

Пишем овог јер је једна фотографија коју видесмо протекле недеље изазвала лавину полемика. Настала можда као порука самих актера са исте властима да им не може нико ништа и да су они богови који земљом ходају или можда као жеља истих да покажу како се лепо друже и да им је пријатељство челично, како год. Тек, јавност је добро уздрмана, реакције су снажније него икад, а актери с фотографије не рекоше после свега ништа. Реч је о фотографији где ректор Ђокић седи у кафани с Дејаном Бодирогом, људима из државног предузећа „Инфраструктура железнице Србије” и, ни мање, ни више, него још и с тужиоцем за организовани криминал Младеном Ненадићем. На први поглед, рекао би неко, па добро, људи се друже, какве везе има. Но, да ли је то баш тако?

Кренимо од самог ректора Владана Ђокића. Председник републике најавио је да долази време одговорности и да ће свако ко је учествовао у покушају спровођења обојене револуције морати да сноси одговорност. Рецимо, за ректора Ђокића се одавно прича да је један од иницијатора нелегалних блокада београдског универзитета и свих факултета који су под његовом ингеренцијом. Да би се истрага у вези са тим спровела, баш би тужилаштво за организовани криминал можда могло да буде надлежно за ту истрагу. Да ли је овом фотографијом послата порука – не може ми нико ништа, јер ја сам у супер односима с тужиоцем за организовани криминал?

С друге стране, у вези с падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду истраге воде чак три тужилаштва. Између осталих, бар за онај коруптивни део, то ради и Тужилаштво за организовани криминал. Није ли у најмању руку чудно да тужилац за организовани криминал седи на кафанском дружењу с људима из предузећа „Инфраструктура железнице Србије”, које је било главно и једино одговорно за реконструкцију железничке станице? Посебно је чудно да председник скупштине овог предузећа Небојша Бојовић није до сада обухваћен ниједном истрагом од ове три поменуте, а био је на челу органа који одобрава све пројекте и средства за пројекте за ово државно предузеће. Занимљиво, пре две године се баш хвалио како је безмало он главни за безбедност железничког саобраћаја. Уместо да буде позван на одговорност, он је као велики пријатељ ректора Ђокића, а неки кажу и много више од пријатеља, остао нетакнут у овом случају, а био је једна од главних за организовање блокада на факултетима, посебно на Саобраћајном факултету, где је иначе донедавно био и декан. На фотографији је и представник француско-српске привредне коморе и представник француске фирме „Евиан”, с којом је баш Бојовић имао врхунску сарадњу док је био декан Саобраћајног факултета, али и још неки представници „Инфраструктуре железнице Србије”, од којих је један донедавно био и директор. Дакле, у најмању руку, сви ови људи, ако већ нису обухваћени предметом као осумњичени, по логици ствари морали би да буду сведоци у предмету.

Како је могуће да с њима седи човек који се налази на челу институције каква је Тужилаштво за организовани криминал, које спроводи истрагу? Да ли је то кафанско дружење нека захвалност што се против свих њих није спровела истрага или можда тужилац за организовани криминал инструира сведоке? Овде се отворило много питања, те је зато сама фотографија апсолутни скандал, њоме су њени актери очигледно послали поруку да су они ти који спроводе револуцију и да им нико ништа не може, односно како ће они ускоро преузети власт. Та фотографија је циљани прст у око властима и самом Вучићу. Искрено се надам да су се дотична господа преварила у рачуници и да ће ускоро сви сносити одговорност за њихово деловање, јер револуција јесте пропала, а с њом би и њени творци морали до краја да пропадну. Као доказ бестидности заувек нека остане ова срамна фотографија.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа