Карактери су нам судбина

У мојој новој књизи: „Да није било рата...” говоре четири лика (гласа) у три времена. Сва четворица са седом косом на главама и угравираним годовима година на избразданим лицима. Комбинација искуства и терета живота. Говоримо, полемишемо, па и свађамо се, као уосталом што то ради већина у Србији, и то не само данас већ одувек. Тема ове колумне је у питању: зашто је то тако? Пре тога само да напоменем о задатим временима и темама књиге. Време од 1974. до 1988. доба пуне аутономије Војводине („говорник” – Васа). Потом време од 1987. до 1990. период у коме нас је стрефила „Осма седница” и на њој драма око Косова и Метохије („говорник” Руди) и трећи период 2024–2025, студентске демонстрације („говорник” Синиша). Ту је и четврти актер, Недељко-Неђо који је „палио ватру”, супротстављао се мишљењима наведених „говорника”, полемисао, али је у његовим искрицама било и распрскавајућих одсјаја мисаоних истина. Сада прелазим на тему ове белешке трагајући за одговором зашто се већина наше популације свађа.

У књизи има и 14 колумни. Из једне од њих преписујем. Карактери су нам судбина, али и најјаснија одредница у понашању. У наше карактерне црте можда је најдубље заронио др Слободан Јовановић када је говорио о историји између 1903. И 1941. Он упозорава на динарску плаховиту природу народа српског. „Код динарског типа има јунаштва, али и самопрецењивања... што га чини несавитљивим и неприлагодљивим... У динарским подвизима више је снаге и замаха, него плана и организације... Наш индивидуализам често блокира парламентаризам, све се претварало у личну препирку, уместо компромиса више се волела кавга из које су обе стране излазиле нагрђене и оштећене... Имали смо дипломираног примитивца који да би успео, искључиво се бави политиком, јер се само кроз политику може обогатити и погосподити.” Додао бих овоме да код нас Срба вечно тиња невидљиви рат између Његошевог чојства и јунаштва и Доситејевог просветитељства.

А онда ми до руке дође песмарица „Лазарица” мог првог комшије професора универзитета др Петра Милосављевића, из које такође преписујем делове Лазареве здравице ноћ уочи Косовског боја. „Лазар напија (читај наздравља) редом: по старештву старом Југ Богдану; по милости – својих девет шура; по лепоти Косанчић Ивану; по висини Топлици Милану; по јунаштву Милош Обилићу. Не напија је, (не наздравља), примећује Винавер, ником по мудрости. Лазар није имао у својој околини неког који би се по мудрости истицао... Другим речима, то значи да за нашег народног певача мудрост није била на високој цени.”

Ако нашој динарско-плаховитој природи додам и одсуство мудрости, онда није чудо и ово што нам се данас дешава. Ако неке институције не поштује законе своје државе, онда не би требало да нас чуди што и грађани не поштују њу (државу). Сањам дан када ће моја Србија обележавати свој празник, дан у години, када би сви ми, њени грађани, обукли свечана одела, вратили осмехе на лица, пазили једни на друге, па често и друге чували од себе, екологију у њеном чистијем облику предавали наследницима и генерацијама које долазе после нас. За овако нешто фали нам мудрости. Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце, рече велики и мудри Доситеј. Докле год мали део наше популације чита и купује књиге, дотле ће се већина препирати, свађати, страсти подизати. У незнању зло се повампирује, а у књигама смирује. Како ову клацкалицу преокренути, па да већина чита, тада ће нам бити боље, када ми будемо бољи, рече исто тако мудри патријарх Павле. Порука и мудрих људи имамо, али делања немамо. Поново пролазимо кроз тешка времена, неки кажу кроз нову „револуцију”. Никако на нама да се револуције бар мало одморе, да их замене еволуције. „Јогурт револуција”, па „Октобарска”, те ова најновија. Да употребим вокабулар моје струке, пасива нам наткрилила активу, дугови једу имовину, дух нам оскрнављен, мудрости нам и даље фали, континуирано. Плаховити карактер, „Лазарица” и најновија друштвена збиља на то опомињу.

*Публициста, бивши члан савезне владе (у СФРЈ)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа