БРИКС и нови светски поредак

После самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру 5/6. јуна нови светски поредак није више теза за проучавање актуелних и предвиђање будућих светских односа с пројекцијом могућег развоја, већ емпиријска чињеница коју глобална кретања потврђују. Има основа да је све почело 2007/8. чувеном најавом руског председника Путина на Минхенској конференцији о оспоравању западне супрематије, коју су следили руска војна интервенција у Грузији, затим економска криза с глобалним ефектима и најзад почетак глобалног кинеског пројекта „Појас и пут”. Међутим, праву суштинску уводну фазу представља одлука Русије из фебруара 2022. да употребом силе против Украјине директно спречи проширење ривалског НАТО-а даље на исток Европе с реалполитичком глобалном потврдом функционалне мултиполарности. Наиме због директног супротстављања главних нуклеарних сила САД и Русије, које се манифестује кроз руско-украјински рат, неизбежно је на дневном реду и тема новог поретка, јер у основи овог сукоба лежи и питање глобалне доминације. Напросто западни ангажман у Украјини кроз НАТО и санкциону политику изолације Русије на глобалном плану није дао главни резултат, већ је поделио свет и показао да је до сада владајући неолиберални западни идеолошко-политички концепт, заснован на искључиво „либералним вредностима” и „правилима”, исцрпљен. Додатни аргумент о нужности дефинисања новог светског поретка дали су недвосмислено и 2024. новембарски избори у САД и победа председника Трампа с главним циљем „учинити Америку поново великом”, а на платформи уважавања реалполитике, признања да је свет мултиполаран и идеолошког аксиомског става према традиционалним вредностима и предоминантном националном интересу.

Самит БРИКС-а у Рију под бразилским председавањем према исходу и закључцима практично означава увод у другу оперативну фазу изградње новог светског поретка. Ево и зашто. Најпре, он је дефинитивно означио главне супротстављене актере у утврђивању критерија и основа новог поретка: колективни Запад на позицијама очувања неолибералног концепта заснованог на правилима и колективни Југ на позицијама суверене једнакости и равноправности. Надаље, овај самит је политички верификовао глобални субјективитет проширеног БРИКС-а с уверљивом стратешкополитичком вољом да се настави борба на изградњи светског поретка који искључује доминацију једног (читај западног) центра, подразумева сувереност и равноправност, сарадњу и развој на мултилатералној основи, поштовање норми и стандарда међународног права. Гарант овог субјективитета потврђује репрезентативни састав (основни БРИКС плус Египат, Етиопија, Иран, УАЕ, Индонезија), као израз воље већинског колективног Југа с потенцијалом и утицајем на глобалном нивоу који се више не може занемаривати нити прескакати. Најзад, сама реакција америчког председника с претњом економско-политичким мерама (царинама) према БРИКС-у уз јасну назнаку да је реч о ривалитету и две стране са стратешко-глобалним значењем, потврда су увода у фазу глобалног надметања два дефинисана субјективитета који делују супротстављено на светској позорници. За отклон од сваке сумње најбољу илустрацију представља реакција домаћина на крају самита, бразилског председника Луле да Силве у име асоцијације: „Не мислим да је одговорно и озбиљно да председник земље велике као што су САД прети свету преко интернета. Он мора да схвати да се свет променио. Не желимо цара. Ми смо суверене нације. Ако он верује да може да уведе царине, онда имамо право да му одговоримо на исти начин.” Уз то је напоменуо да односи између земаља треба да буду засновани на међусобном поштовању, јер „људи морају да схвате шта суверенитет заиста значи. Свака земља је господар своје судбине”.

У овој другој оперативној фази борбе за дефинисање параметара новог светског поретка, после самита БРИКС-а у Рију, доминираће на првом месту питањa једнакости и равноправности у понашању на глобалној сцени, како у политичким (уважавање мултиполарности, залагање за реформу ОУН, поштовање међународног права и суверености), тако и у  економско-социјалним питањима (против протекционизма, санкција, ограничавања слободне трговине, дужничког ропства и неоколонијалних интенција, употребе економије и глобалних инструмената Светске банке, ММФ, долара у политичке сврхе, социјалне неједнакости).

Важан сегмент будућег надметања два блока и два концепта биће питање међународне безбедности. Самит у Рију био је врло јасан у завршној декларацији против ратних опција како у Украјини, тако и на Блиском истоку, кроз залагање за политичка решења на важећим основама дефинисаним кроз систем ОУН (мирно решавање спорова, валидност палестинског питања, итд.). Кључну новину у овом контексту представља уградња у завршну декларацију формулације о војној сарадњи која није даље елаборирана, али сугерише закључак да је проширени БРИКС на мирнодопским позицијама кад је реч о глобалној безбедности и конкретније против милитаризације на Западу поводом рата у Украјини и војне опције САД и Израела на Блиском истоку с одређеном подршком новим чланицама Ирану, Египту и УАЕ у измењеним геополитичким околностима (политички изолационизам и војне слабости Израела током дванаестодневног рата с Ираном) и њиховом виђењу блискоисточне кризе.

На основама закључака самита у Рију председавање је преузела Индија, која иначе због својих великих развојних и других потенцијала и реалполитичког утицаја представља један од кључних фактора будућих глобалних односа. Евидентно се улази у период могућих расплета у два сукоба веома важна за глобалне односе и нови поредак, нове прерасподеле економске моћи, као и редефинисање западних трансатланских односа уз осветљавање стварних домета промена које су инициране са новом администрацијом САД председника Трампа, што све скупа то председавање чини веома изазовним.

*Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа