Спровођење закона у миру и тишини

Виђамо готово свакодневно код неких наших комшија плаве коверте пристигле из прекршајних судова широм Србије, а потом све чешће и чујемо сочне псовке због пријаве, а веома често и казне које прочитају када ту исту коверту отворе. Неке наше комшије блокадери ваљда су помислили да то што без икаквог разлога неком другом блокирају да слободно пролази може проћи некажњено, те су се својски осилили да комплетној јавности себе прикажу као особе којима нико ништа не може, посебно не власт.

Но, не лези враже, власт је та која увек може много тога да уради према онима који крше закон, само је питање какав ће метод да изабере. Просто и једноставно, изабрала је метод да полиција реагује само баш кад мора, јер се тада долази у позицију да већина грађана заправо поздравља реакцију полиције и неретко процеди кроз зубе – добро сте се сетили. Други метод је да те полиција, како она у цивилу, тако и униформисана, лепо фотографише, па да те онда лагано идентификују, а све то може да се учини и преко сигурносних камера које снимају готово сваку већу улицу у Србији. Уосталом, полиција има право и да те легитимише, а то се готово свако вече када су блокаде чини у огромном броју, те после тога су прекршајна пријава, а вероватно и казна, закуцани. Па ви господо, изволите, блокирајте.

Нико не може да приговори како је то некаква репресија, већ напротив, то је апсолутно спровођење закона према онима који иначе насилно блокирају саобраћајнице. Никаква сила није употребљена. Једино ко примењује силу јесу блокадери, јер голим насиљем спречавају обичан народ да се пролази, а веома често се догоди и да неком полупају аутомобил или га чак и пребију. Зато грађани озбиљно замерају држави зашто не употреби средства принуде, јер на то има пуно право, како би рашчистили насилнике са улица, но баш да они не би кмечали по Европи и кукали како се над њима спроводи репресија, овај метод је далеко ефикаснији. Кршио си закон, казна ти стигне на кућну адресу. И то не само једна казна, већ ко зна колико њих може да ти дође, па изволи плати. Када си био јунак да блокираш улицу, сада буди јунак, па олакшај кућни буџет и макар мало надокнади у државни буџет оно што си испразнио кроз сумануте блокаде.

Оно што бих лично саветовао држави у циљу ефикасности јесте да све прекршајне поступке максимално убрза, па чак и да се иде на варијанту да ти полицајац на лицу места уручи казну. Када ти напишу неких двадесетак таквих казни и када будеш морао плату да потрошиш на казне, размислићеш свакако да ли ћеш и даље да се правиш луд и да блокираш саобраћајнице. На све то, радо бих држави предложио измене и допуне Кривичног законика где бих увео као озбиљно кривично дело покушај блокирања ауто-путева и магистралних путева, пруга, аеродрома, лука, и то са све казнама у распону од шест месеци до пет година уз прилично издашну новчану казну коју би окривљени морао да плати. Мислим да би Министарство правде морало о томе да размисли и да у склопу наступајућих измена кривичног законодавства између осталог у Закону о безбедности саобраћаја на путевима или чак и у сам Кривични законик убаци и ово дело.

Већ сам писао да револуција увек једе своју децу. Када је успешна, она оне најистакнутије револуционаре у међусобним окршајима самих револуционара у потпуности сатре. Новим властима нису више потребни узбуњивачи и потенцијални креатори немира. Када је неуспешна, онда их систем поједе. Мислим да ове наше несрећне револуционаре полако сада систем узима под своје и све то у складу са законом. Нема државе на кугли земаљској где закон сме да се крши. С обзиром на то да је револуција у Србији пропала, логично је да наступа време одговорности и свако ће одговарати сразмерно ономе што је чинио. Неко прекршајно, неко кривично, неко нешто блаже, неко бога ми и затворски, али у сваком случају мирно и тихо спровођење закона никог неће заобићи, јер како је сам председник републике најавио – долази време одговорности.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа