„Наш Ноле” у раљама политике

„Професионални медији” целе минуле недеље бавили су се одбраном Новака Ђоковића од „најприземнијих, бесомучних напада” „зле власти” и њених, још горих, таблоида, због његове подршке протестима у Србији. На страну што је напад „режимских медија”, једног, заустављен брже него што је стварно и почео, ова одбрана показала је невиђено лицемерје. Баш у „професионалним медијима”, пре само неколико месеци, Ђоковић је за само четири дана прешао пут од „обичног лапрдала”, до „нашег великана”. И није му први пут. Пре годину и по стигао је од „нашег Нолета” до „необразованог примитивца” у истим тим медијима.

Све протесте у Србији последњих година, а било их је онолико и разним поводима, пратили су позиви „професионалних медија” глумцима, писцима, спортистима и иним јавним личностима да „стану на страну народа”. Свако ко се одазвао био је дизан у небеса, а било је и оних који су представљани као „легендарни кошаркаши”, мада такав статус баш никад нису имали, нити су га могли имати. Али, шта мари, на нашој је страни, значи легенда је. „Позиви” и „прозивке” у овим медијима нису изостали ни кад су се децембру прошле године тек захуктавали протести због пада надстрешнице која је убила 16 људи на Железничкој станици у Новом Саду.

Одмах су кренули колумне и текстови о успешним људима који су „изабрали да ћуте”, а пре свих тема је био Новак Ђоковић. Тако је спортски новинар у једном „професионалном” листу половином децембра рекао: „Разочаран сам, да не кажем згрожен, изостанком емпатије, елементарне солидарности са огромним бројем људи који оправдано протестује. Мене лично погађа и као активисту, грађанина и спортског коментатора ћутање Новака Ђоковића. То је недопустиво. Новаче, исправан народ те треба и зове. Кад ћеш имати мишљење и поруку ако не сад.” Коментатор је био разочаран, а изабрали смо само најблаже што је у том тексту рекао, а коментари на његове речи у том листу били су, благо речено, толико оштри да би запрепастили свакога ко, годину и по раније, није читао сличне текстове и коментаре о Ђоковићу, али другим поводом.

Међу коментарима коментаторових речи било је и оваквих: „То што је неко велики тенисер, кошаркаш, фудбалер, ватерполиста, глумац, научник, итд, не значи и да је Човек, или велики Човек; Новак нема интелектуални обим да схвати ту важност. Није му објаснио лајф коуч да се неке ствари не уче; Прво, он подржава сваку власт, друго, живи у Монаку, треће, будиста је; Нолету свака част на успесима у спорту, али не пада ивер далеко од кладе Срђана; Новак Ђоковић је као човек нула; Лакше је загрлити дрво него студенте, бата би могао остати без Арене и подршке за турнир, а тата и стрико без жичара на Гочу; Атанасије Јефтић једном рече – он је (Новак Ђоковић) обично лапрдало. После тога неко рече да је регуларно завршио само основну школу. Шта очекивати од Новака, његова ташта је власник више мини-хидроцентрала...” Међу стотинама коментара, изабрали смо оне најпристојније „критичаре”. Али било је и оних, на прсте једне руке, који су тражили да оставе Новака на миру: „Не увлачите га у политику, превише вас се бави њом!” Један коментар је, међутим, другачији од свих: „И шта мислите, ако се Ноле огласи да ћете нешто добити, или срушити Вучића! Будале једне.”

Само четири дана касније, огласио се Новак Ђоковић и подржао студенте: „Као неко ко дубоко верује у снагу младих људи и њихову жељу за бољом будућношћу, сматрам да је важно да се њихов глас чује. Србија има огроман потенцијал, а образована омладина је њена највећа снага. Оно што је свима нама потребно је разумевање и поштовање. Уз вас, Новак.” Мада је било оних који нису били задовољни „млаком изјавом”, требало је да „осуди криминални режим Александра Вучића”, ипак је наступило огромно одушевљење, па је освануо транспарент истакнут на блокираном факултету: „Ноле, студенти те воле”, па су „професионални медији” били пуни написа о „нашем великану”, „најбољем на свету свих времена”, „светлу на крају тунела”. Онај разочарани коментатор викнуо је након једне Новакове победе на Аустралијан опену: „Тако је, мајсторе! А, сад сви на улицу да им покажемо ко смо!” Ко, коме и шта да покаже? Не рече коментатор, толико је био одушевљен, да је пропустио да нам то каже.

У „режимским медијима” ова Новакова објава није била нека тема, а критика је кренула тек кад је његова супруга објавила видео са протеста 15. марта, уз музичку позадину „Пада влада”. Па је уредник једног листа који свим срцем подржава власт кренуо да прича о Ђоковићима и њиховим намерама, али се све завршило на томе. Било је реакција и на друштвеним мрежама, али не више у медијима, све до оног Новаковог „пумпања” на Вимблдону у истом листу, али без уобичајене оштрице и врло кратак коментар. „Професионални медији” су били у екстази – „само пумпај Ноле!” И слични наслови, уз многобројне коментаре о „Вучићевим таблоидима” који нападају „највећег од свих”. „Професионални” лист је објавио реакције неких спортиста, али и политичара, па је тако председник ДС-а Срђан Миливојевић рекао: „Ђоковићева реакција је реакција читавог српског друштва. И могу рећи да је тим потезом само додатно подигао притисак Вучићу. Право да вам кажем, баш ме чуди да га таблоиди већ нису напали за државни удар. Да га оптуже да је покушао да сруши државу.” Један спортиста је констатовао да је Новаков гест „инјекција самопоуздања људима, студентима, али и свима онима који су на улици данима”, а онај коментатор који је силно био разочаран што Новак ћути, сада је одушевљено изјавио – „нисам изненађен његовом реакцијом”.

У истом „професионалном медију” Ђоковић је, кад су својевремено били протести против литијума, био слављен до неба кад је уз фотографију са протеста, написао да је чист ваздух важан. А кад је то злоупотребљено у политичке сврхе, Ђоковић се огласио: „Желим да се оградим од ’позиције’ и ’опозиције’, политичких струја било које врсте. Увек сам се трудио да будем АПОЛИТИЧАН. Смета ми што човек не може да истакне свој лични став и мишљење о основним елементима за живот и здравље као што су ваздух, вода и храна, а да не буде ’обележен’ као левичар, десничар, опозиционар, демократа...” Истог часа су се огласили они који су га колико јуче славили, па је постао „полуобразовано говедо, што је много опасније од необразованих”, „сомина” и, између осталог, „јајара”.

Исти „професионални медиј” је тражио од Ђоковића да подржи протесте које је организовала опозиција, злоупотребивши трагедију у ОШ „Владислав Рибникар”, а кад није, објављен је текст једног „лекара из Ниша”. Лекар је био огорчен хвалоспевима Ђоковићу због освајања 23. гренд слем титуле на Ролан Гаросу (почетком јуна): „Не разумем толике хвалоспеве за човека који, осим да удара лоптицу с једног на други крај, ништа друго не зна. Новак је из примитивне породице, његов отац скаче уз примитивну музику, а и Новак с њим и пева – коси тата, косим ја... Ипак, све бих му опростио, а био би уписан у историју, када би дошао на протесте ’Србија против насиља’ и позвао народ да их подржи. Уколико то не уради, ни историја га неће памтити.”

Председник Србије Александар Вучић није се оглашавао о поменутим ставовима Новака Ђоковића, па ни о „вимблдонском пумпању”, све до пре неколико дана, када је, одговарајући на питање на ТВ Информер, рекао: „Наравно, навијам за Ђоковића свим срцем. Он је легенда Србије. Шта мислим о његовом политичком ставу? О томе говорим цело вече. Али толико тога је учинио за Србију, никада реч нећу рећи лошу. Може он против мене да говори колико хоће, да подржава политичке противнике, али против њега нешто лоше да кажем је блесаво и глупо. Навијао сам свим срцем за Ђоковића и навијаћу увек”. И ова изјава је била предмет коментара, па је хрватски књижевник Анте Томић у једном нашем недељнику то прокоментарисао: „Познајући његову племенитост и његов беспрекорни кућни одгој, можемо само рећи: ’Аха, како да не.’ Много се вероватнијим чини да је председник Србије гледао полуфинални меч у Вимблдону задовољно се осмехујући и стискајући шаке сваки пут кад би Јаник Синер освојио поен. Кад се Новак Ђоковић ускоро остави тениса и почне размишљати чиме би се волио бавити у остатку свог живота, можда не би било лоше да изабере политику. Навијали бисмо као и иначе за њега. Разбиј их, Ноле!” Кога тачно треба да разбије?

У „професионалном” медију већ се пише да „студентска листа”, „с Новаком Ђоковићем као кандидатом” може да прегази власт, такорећи да је разбије. Ђоковић се, за сада, није изјаснио, али пумпаће „професионалци” све док се не изјасни. Успут су кренули у обрачун с Николом Јокићем, који се не оглашава и, наравно, Јокић је „никакав човек”, мада јесте велики спортиста, али...

У једном од коментара, пре него што се Новак огласио, писало је: „Колико нам мало треба, да пљујемо успешне људе? Потпуно га разумем: јавна је личност, понос Србије и треба заувек да остане велики. А много власти ће се променити и није му паметно да се приклања било коме.” Мало, баш мало нам треба. Новак Ђоковић спортиста увек ће бити уписан златним словима у српској историји. То му нико никад не може узети, а како ће проћи као политичар? Па то ће видети уколико одлучи да се бави политиком.