Деда Мразу плићи џеп

Деда Мраз ће ове године, ако је судити по слабљењу животног стандарда последњих месеци и неизвесности коју носи економска криза у Новој години, имати плићи џеп. Већ задужени и потопљени у (не)дозвољеним минусима грађани ће изгледа штедети на свему, посебно на новогодишњим поклонима који ће, показују истраживања, углавном изостати испод јелке. Може ли се очекивати да ће бити боље него у прошлој новогодишњој ноћи када је, према истраживањима агенције ГФК,чак 55 одсто грађана Србије остало без иједног дара?Тешко је у то поверовати, јер су расположива средства по домаћинству у трећем кварталу ове године износила око 45.000 динара. То је нешто више у односу на прошлу годину, али за нама је и неславна статистика цена и поскупљења која су највише забележена на храни на коју,иначе, у укупној личној потрошњи одлази око 42 одсто примања. Мада, ни други трошкови нису смањени.

За последњих годину дана највише је поскупела храна и безалкохолна пића,за 18 одсто, а нису заостала ни алкохолна пића и дуван који су скупљи за 15,7 одсто. Порасли су и издаци за стан, воду, струју и гас и они су ове године виши за 11,5 процената

Да ће се штедети и после дочека показују најновија истраживања о потрошачима у Србији и економској кризи. На питање да ли ће светска економска криза имати утицаја на Србију, чак 58 одсто испитаника је одговорило позитивно. О трајању кризе су се изјаснили слично западноевропским земљама у којима грађани очекују „вишегодишње присуство”. У поређењу са претходних 12 месеци , 44 одсто грађана Србије је оценило да очекују да ће цене у наредној години расти још брже, а њих 37 одсто да ће се повећавати истим темпом.

У складу са оваквим предвиђањима дочек Нове године је, чини се, пао у други план. Сигурно је једино да се нико неће одрећи новогодишње трпезе за коју су код нас, по традицији, сви спремни да се задужују. А како је ове године у већини предузећа изостала тринаеста плата, нема ни новогодишњих бонова, ни других надокнада, ништа друго не преостаје. У складу с тим, трговци су се ове године потрудили да им изађу у сусрет са снижењима оних артикала који најбоље иду у предновогодишњим куповинама, али и могућношћу одложеног плаћања, чак и у мањим форматима трговине. Анкете показују да су грађани спремни да се задуже на овај начин како би уживали макар у богатој трпези. Иначе, на прошлогодишњој се углавном служило месо и то 46,7 одсто, сувомеснати производи 34,3. Пили су се углавном воћни сокови и безалкохолни напици 49,8 одсто, пиво 29,3, а жестока пића тек 14,9 процената.