Дража почео Нову годину затвором

Било је врло весело и бучно те ноћи на дочеку Нове 1920. године у београдској кафани „Слобода” у данашњој Масариковој улици. Слављеници су се већ навикли да празник обележе и 1. јануара, „по католички” како се онда говорило, а не само на Српску нову годину 13/14. јануара.

У познатој кафани окупили су се угледници Београда, даме и господа међу којима је било и много официра, овенчаних победничком славом из пре само годину дана раније окончаног рата. У веселом друштву, за једним столом су седела и два млада поручника, ратна друга и пријатеља, Драгољуб Михаиловић и Стеван Бохуницки.

Као најбољи официр у скопском 28. пешадијском пуку, поручник Михаиловић је четири месеца раније добио премештај у Београд, где је постао командир вода у Првом батаљону Краљеве гарде.

Биће да су гардисти Михаиловић и његов друг Бохуницки привлачили љубопитљиве и задивљене погледе присутних, поготово дама, јер се у том друштву свакако знало за њихове официрске и војничке квалитете.Кренуло је славље, приближавала се поноћ, било је ића и пића, а поручнику Бохуницком је у једном тренутку дошло да запева.Када је започео свој репертоар мора да је умукла празнична музика, мора да су утихнули смех и цика.Из грла Бохуницког заориле су се бољшевичке песме, свакако и црвеноармејске, можда и у славу Лењина, у чему га је подржао и друг Михаиловић.

Када је њиховом столу пришао неко од запањених краљевских официра, свакако вишег чина, оштро упозоривши двојицу поручника да престану с тим скандалозним репортоаром, Дража се латио свог пиштоља.Претећи је њиме лупио о сто и упозорио придошлицу и све присутне – његовог пријатеља Бохуницког нико неће спречити да пева на совјетске теме, због чега је од овог и затражио да настави с бољшевичким корачницама.

Није било шале, присутни су све то схватили као претњу а када се Бохуницки уморио, или исцрпео свој црвени репертоар, славље је настављено.

После два дана се показало да је у том веселом друштву било и оних који воле да дојаве „где треба” па су краљеви гардисти, поручници Михаиловић и Бохуницки морали не само на рапорт. Разрезана им је затворска казна због непријатељског деловања, а наредбом су обојица разрешени службе у Гарди.

Драгољуб Михаиловић је враћен у Скопље где је убрзо унапређен у чин капетана IIкласе.

Ко зна, можда се неком од Дражиних надређених баш допало што у виши чин унапређује једног бољшевичког симпатизера, који је због демонстрације на дочеку Нове 1920. године, пре само неколико месеци, завршио у војном затвору.