Друга страна фудбалског дреса

Пратиоци фудбала широм планете сведоци су драстичног опадања квалитета ове игре. Све је мање дриблинга, спектакуларних голова из слободних удараца и разиграних асова због којих смо заволели најважнију споредну ствар на свету. Уместо тога, добили смо претерану тактику, стратегију, бескрајно досадна додавања у ширину и беозбразно велики новац, па уместо о вансеријском потезу све више слушамо о цифрама које ће обележити трансфер модерних гладијатора на неку другу арену.

Како се фудбал све више претвара у циркус под утицајем новца и све приземнијег укуса публике, тако све више постаје поље на коме се шаљу суптилне геополитичке и економске поруке различитих корпорација као и политичког утицаја држава.

Спорт који је некада уздизао сиромашну децу из фавела до глобалних хероја, сада постаје привилегија богатих. Енормна количина уложеног капитала само ће убрзати неминовно уништење духа игре. Иако је спорт одувек представљао продужену руку политичких тендеција, па и сукобљавања, делује да се под налетом неумољивих власника капитала сада претвара у рат за душе бивших навијача сведених на ниво потрошача.

Светско првенство за клубове

Дана 13. јула ове године лондонски Челси је са три гола против француског ПСЖ-а освојио прво Светско клупско првенство у новом формату такмичења које чине 32 тима. Осим престижне победе над фаворитом турнира, освајачем Лиге шампиона и освајања огромног златног трофеја које им је амерички председник Доналд Трамп предао, а можда по завршетку церемоније и одузео, Челси је освојио и око 110 милиона долара.

Посматрачи који су уопште смогли снаге да гледају овај турнир, можда су поред великог броја камера високе резолуције, пауза, интервјуисања играча по узору на НБА и неизбежних реклама, приметили да иста у случају Челсија недостаје. 2022. године руски милијардер Роман Абрамовић био је принуђен да, због рата у Украјини, прода Челси. Клуб који се прославио у ери Романа Абрамовича, достигавши највеће успехе у историји,  купио је амерички конзорцијум, а након тога почео је пад - прво на табели, а потом и финансијски. Клуб су напустили бројни играчи, а сваке сезоне у Челси су долазили нови легионари чија имена је све теже запамтити на тржишту које је шкртари са талентом. Од тада, нови власници трагају за уносним спонзорским уговором — до сада са променљивим резултатима.

На другој страни, њихов ривал ПСЖ који је у власништву катарске владе, добија годишње од Qatar Airways-а око 70 милиона долара.

Више од дреса

Новинар британског Тајмса Џои Д’Урс у својој књизи Више од дреса (More Than A Shirt), тврди да фудбалски дресови – и нарочито брендови који се на њима појављују – могу открити много о економији и геополитици. Како тврди, док су фудбалске управљачке структуре успешно комерцијализовале овај спорт, истовремено су пропустиле да га заштите од сумњивих пословних подухвата.

Генерацију уназад, спонзорство на дресовима било је једноставније од офсајд правила. Компаније које су производиле робу широке потрошње плаћале су клубовима како би досегле до локалне публике. Почетком ере Премијер лиге 1992. године, Ливерпул је спонзорисала пивара, а Арсенал електронска компанија. Међутим, како је фудбал постао глобално популаран, дресови најуспешнијих тимова привукли су спонзоре из далеко ширег спектра.

Д’Урсо описује један посебно занимљив уговор из 2006. године, када је немачки Шалке 04 заменио свог дотадашњег спонзора — локалну осигуравајућу кућу — руском енергетском корпорацијом Гаспром. Тај уносни споразум био је својеврстан преседан, јер, како аутор примећује: Нико ко гледа утакмицу неће отићи да купи кубни метар Гаспромовог гаса. Уместо тога, циљ Гаспрома био је да побољша имиџ Русије као пријатељског суседа. Таква стратегија је донекле уродила плодом — током трајања уговора, руски природни гас је заузео све већи удео на немачком енергетском тржишту.

Међутим, убрзо су клубови широм Европе прихватали су новац од спонзора, без основне провере. Тако је, рецимо, Челси 2021. године склопио уговор са Leyu Sports, азијском кладионичарском фирмом. Играчи су били ангажовани да на кинеском језику снимају промотивне видео материјале, а логотип компаније био је истакнут на стадиону. У тренутку када је Д’Урсо покушао да пронађе фирму која је наводно посредовала у овом спонзорству, није успео да докаже ни њено постојање. Фотографије ‘запослених’ биле су обичне сток фотографије. Како аутор закључује: Једноставно речено, нико нема појма ко стоји иза тих компанија. Без тог знања, клубови не знају ни шта заправо промовишу, чак и ако се ради о непознавању, а не намерној обмани.

Криптовалуте у име фудбалских клубова

Фудбал је пригрлио и криптовалутне шеме. У сезони 2021/22, 19 од 20 клубова Премијер лиге промовисало је неки крипто-производ. Клубови су сарађивали са крипто стартаповима како би креирали непоновљиве токене (NFT-ове) посвећене њима, а који би требало да поприме колекционарске вредности.

Према сазнањима Д’Урса, крипто индустрија је на мету ставила фудбал јер је схватила да је то најјефтинији начин да се дође до младих мушкараца — групе склоне финансијском ризику. Цене су убрзо колабирале, мада се тржиште криптовалута у међувремену донекле опоравило.

Навијачи у контранападу

Д’Урсо у разговору са разочараним навијачима долази до закључка о недостатку адекватне регулације. Једни сматрају да су их њихови клубови искористили, а други су шокирани што су играчи које су сматрали узорима пристали да подрже ризичне пројекте.

Неки навијачи одлучују да узврате ударац спонзорима. Почетком ове године, навијачи Арсенала захтевали су да клуб прекине сарадњу са туристичком организацијом Руанде након што је побуњеничка група коју подржава влада ове земље упала у источни део Конга. Две земље су у међувремену постигле крхко примирје.

Иако већина навијача не жели да се суочава са сложеним питањима, нити са било чиме што захтева већи напор од испијања пива и прославе голова, несумњиво је да геополитика, данас више него икад пре, продире на фудбалском терену. За разлику од играча.