Дужничко бреме „српски скројено”

Грађани Србије закорачиће у 2009 са кредитним дугом тешким 368,38 милијарди динара. Бреме по кориснику зајма,којих је 1,019 милиона, тежи361.421 динар, односно 4.052 евра, а ако бисмо га распоредили на сваког становника – 49.782 динара, односно 558 евра, рачунајући по средњем курсу. По запосленом и пензионерима, којих је безмало половина у земљи, дуг по кредитима прелази 1.000 евра, показују последњи подаци за одлазећу годину Кредитног бироа Удружења банака Србије.

Осим оних који у неизвесну годину улазеса стамбеним, потрошачким или кеш зајмовима, дуг морају да вратеи корисници све популарнијих кредитних картица.Банке су им укупно одобриле „пеглање” без пара на рачуну у износу од 82 милијарде динара, од чега су искористили скоро половину. Али и они који су, хтели не хтели, преживљавали уз помоћ позајмице по текућем рачуну,мораће минус од око 17 милијарди динара да претворе у плус. Наравно уз високе камате за трошење без покрића.

Талас последица неконтролисаног задуживања грађана, који је уздрмао америчку и светску економију, на сву срећу још није стигао до нас, јер наши кредитни „овисници” нису презадужени. Ипак, поједини економисти оцењујуда грађани који су кров над главомкупили подизањем стамбених кредита, због надолазеће хипотекарне кризе, подизања камата и немогућности да отплаћују преузете обавезе, могу да остану без станова и већ уплаћеног новца.

Светска економска криза натерала је већину банака у Србији да камате на стамбене кредите подигну и до 50 одсто, те ће дужници све теже успевати да обезбеде новац за пристигле рате. Економисти објашњавају да је ситуација већ сада тешка, али да ће бити и тежа. Погоршаће је пад вредности динара, инфлација и поскупљење основних животних намирница и енергената.

Живот на одложено плаћањеје српски изум. Брине и то што су одобрени кредити заштићени валутном клаузулом, па значајније скакање курса може да онеспособи и мање задужене да отплаћују дуг.

–У последњих неколико месеци грађани се додатно не задужују и ако се тако настави не очекујем неке веће проблеме – каже за „Политику” гувернер НБС Радован Јелашић. – Они су много одговорнијиод неких других актера у земљи. Кад је реч о хипотекарним кредитима, они су код нас „скројени” на другачији начин него у САД и затосе не бојим глобалне кризе тих кредита који у укупно одобреним учествују око шест одсто. До пада животног стандарда догодине би могло да дође само ако се инфлацијазнатније повећа од раста зарада.

Онима који, притерани у ћошак, немају никакве могућности да рефинансирају дуг, одлагање не помаже. Тренутно нека некретнина или акција нема цену коју је имала пре пола године или годину, али је далеко боље том имовином решити проблеме или део дуга, него наставити отплаћивање са много већим каматама. Поготову што нема никакве гаранције да ће сутра бити боље. Зато гувернер поручује дужницима да што пре израчунају да ли ће садашњу рату моћи да отплаћују наредних месеци или година.

Гувернер је ипак уверен да станови под хипотеком у Србији следеће године неће отићи на добош и да смо далеко од тога да се амерички сценарио, где су либералније одобравани зајмови без депозита и учешћа, понови и код нас.

Да Србију неће погодити хипотекарна криза, попут оне у Америци, где је више од шест милиона породица остало без домова, са гувернером се слаже и већина економиста.

По износу дуга по грађанину, Србија се не убрајау презадужене земље у поређењу са просечном задуженошћу у земљама у окружењу, како по становнику, тако и по запосленом, јер су наше плате мале.

Грађани богатих земаља ЕУ у просеку су се задужили више од 12.000 евра, а на Кипру око 30.000 евра.