Зна где му је место и шта жели

Никада се у српском фудбалу није десило да један играч за осам месеци, од маја до децембра, прође кроз све националне селекције, од кадетске до сениорске. При том проглашен је за најбољег младог играча лиге, у избору суперлигашких тренера, а претходно је на најјачем скупу фудбалских нада у Турској, побрао ловорике као најбољи стрелац у целом циклусу Европског шампионата (1991. годиште), а стручњаци Уефе уврстили су га у најперспективнији тим. Признања на претек.

Данијел Алексић, а о њему је реч, истакао се играма и у омладинској селекцији у Ирској, на првом квалификационом турниру за шампионат Европе 2010. Одиграо је три меча и дао по гол Ирцима и Енглезима. Претходно, дебитовао је у младој селекцији у пријатељском мечу са Швеђанима, домаћинима Европског првенства идуће године од 15. до 29. јуна, (победили смо са 1:0 у Крушевцу). У последњем месецу 2008. био је и у сениорском саставу у пријатељској утакмици са Пољацима у турском Белеку (поражени смо са 1:0).

Иако је тренутно у жижи фудбалске јавности, овај изузетни младић, који је тек напунио 18 година, нашао је меру између великих признања која је заслужио и жеље да у каријери оствари највиши домет.

Осим вансеријског талента Алексић има изузетну менталну чврстину, која му омогућава да се успешно ухвати у коштац са свиме што слава носи, што је многима који нису могли да носе њен терет упропастило каријеру.

– Признања су лепа и годе. За кратко време су ми се десиле ствари о којима нисам ни сањао, па ми се чини да нисам ни довољно свестан колико су значајна. Међутим, немам времена да у њима уживам и о њима превише размишљам, нарочито не да се препустим самозадовољству. Потиснуо сам их у старну. Сматрам да су та признања само потврда да сам на добром путу да остварим циљ и једног дана будем добар фудбалер. Она су такође и велика обавеза, да још упорније и више радим, јер сам тек на почетку каријере. Посао који сам изабрао је тежак и тражи много одрицања, али и бистру главу, јер се после великих узлета дешавају застоји, а они су неминовни. Када се десе, разочарења су нису мала, а снага да се поново стигне до врха искључиво се мора тражи у непоколебљивој вери у себе. По правилу када дође до кризе, они који су вас дизали у небо се први повлаче. То би у ствари била и моја порука свима који почињу да се баве овим послом – казао је Данијел Алексић, првотимац Војводине, најталентованији играч своје генерације први који је заиграо у нашој елитној лиги.

Од његових саиграча то је успело још Адему Љајићу из Партизана и Александру Игњовском из ОФК Београда.

Алексић је каријеру почео у Ветернику, новосадском предграђу, које је расадник спортских талената. Поред легендарних боксерских шампиона Тадије и Слободана, стричева Гојка Качара, репрезентативца и фудбалера берлинске Херте, одатле су и одбојкашки репрезентативци Горан Марић и Бранимир Перић…

Колико је овај уљудни младић с обема ногама на земљи може да сведочи и његово размишљање о стварима ван професије:

– Важно ми је, и то веома важно, какво ће мишљење о мени имати средина у којој живим. Заправо трудим се да не будем у раскораку између личности спортисте и своје праве природе. Амбиције у каријери су ми велике, јер сам увек тежио да будем најбољи, али никада нисам био сујетан. Напротив, радовао сам се и радујем успесима мојих саиграча. Љајићу и Игњовском, као и свима осталим другарима из репрезентације желим све најбоље у каријери, јер њихов успех на неки начин доживљавам као свој. Што се тиче размишљања о репрезентативним селекцијама, тренутно своје место видим у омладинској и нашој заједничкој жељи да се квалификујемо на завршни турнир Европског првенства у Украјини 2010. У Ирској смо направили велики корак и скренули пажњу на себе победама против домаћина, као и Албаније и Енглеске, актуелног шампиона Европе. Надам се да нећемо разочарати.

О томе како користи слободно време Алексић је казао:

– Немам га много и морам да га ускладим с обавезама. Ванредно похађам средњу техничку школу. Имам девојку и пријатеље с којима се дружим од детињства, и породицу која ми је увек била највећи ослонац. Јединац сам, али ме родитељи нису размазили, већ су ми сугерисали да идем својим путем и у спорту и у животу. Имам њихову безрезервну подршку и нас троје смо заједно и у успеху и у неуспеху, а када имате такву подршку готово да нема препреке коју не можете да свладате.

На питање какви су му будући планови рекао је:

– Сматрам да би требало да у наставку каријере идем корак по корак. Да се усталим у првом тиму Војводини, да одиграм довољан број утакмица, јер је то неопходно. Дакле да завршим започету сезону и одиграм још једну. То би по мом мишљењу било оптимално, јер бих сазрео као играч и био спреман да успешно наставим каријеру у било ком клубу и не бих био изложен кризама, које су до сада пратиле наше младе играче због раног одласка у велике средине. Међутим, промена средине у многоме ће зависити од жеља и става клуба.

Данијел Алексић се припрема за обе могућности, а занимљиво је да је досад играо на више места у тиму, чак и као задњи везни, мада је већ доказао да је изразити голгетер.

– Место у нападу ми највише одговара. Требало би да поправим игру главом, а што се тиче дуел игре – она ће доћи сам по себи, јер ћу временом добити и потребну снагу.

О тренутној снази Војводине каже:

– Костур тима су млади играчи. Амбиције су нам највеће. На пролећа очекујем да покажемо да смо кадри да се домогнемо шампионске титуле. За то имамо потенцијал и у младим играчима, међу којима су се изванредним играма истакли голман Бркић и Тадић, као и један број искусних играча.