Мобилни бонтон

Мобилни телефони су толико постали део наше свакодневице да више нико не може да се сети како је уопште живео пре ере мобилне телефоније. Мобилни телефони су многима заменили фиксне телефоне, часовнике и будилнике, док неким запосленима у уговорима пише да не смеју да искључују своје службене телефоне. Будући да се данас у школу полази не само са букваром, већ и са овим чудом технике и да се већина људи никада не одваја од телефона, стално се питамо где је и када ипак неукусно или забрањено јављати се.

Можда је један број људи одавно схватио норме мобилног бонтона, али другима још звоне телефони у позоришту. Ерик Берначес је недавно на интернету објавио занимљив текст назван "Ваш водич за мобилне телефоне".

Његова правила изгледају овако:

Ако сте изашли на кафу са пријатељем можете се јавити, али нека ваш разговор буде што краћи. Имајте на уму да особа преко пута вас стрпљиво чека на вашу пажњу. Не дозволите да се ваш пријатељ или пријатељица која је поред вас осети мање важном од оне која вас је позвала. Посебно будите пажљиви када седите са пословним партнером или са момком на састанку. Тада се јављајте само на хитне позиве. Када сте у групи и неко вас треба, обавезно изађите из просторије како не бисте ометали разговор који се већ увелико води у друштву. Овај аутор сматра да није неукусно јавити се у јавном превозу, али уз поштовање неких ограничења – морате говорити тихо како не бисте сметали особи која седи или стоји непосредно у вашој близини и не смете причати о исувише приватним стварима. Даље, каже Ерик Берначес, искључите звук на телефонима док сте на вечери у ресторану, у позоришту, биоскопу или цркви. Ако то ипак не урадите и телефон вам зазвони усред "Отела", не покушавајте да се јавите већ одмах почните да одбијате позиве и искључите телефон. И још нешто. Уколико су везе лоше, не вичите, већ замолите саговорника да вас поново позове.