Од Радивоја Кораћа до Душана Ивковића

Обележавање 85 година од доласка прве кошаркашке лопте у Србију прилика је и за подсећање на многе рекорде које држе наши играчи и тренери.

Један од највреднијих рекорда поставио је незадрживи стрелац Радивој Кораћ (1938 – 1969), који је четири године пре но што је настрадао у саобраћајној несрећи код Сарајева постигао највише поена у једном мечу Купа шампиона (данас Евролига). Било је то у сезони 1964/65, у реванш сусрету првог кола против шведског Алвика, а ОКК Београд је победио са 155:57. Кораћ је уз Никоса Галиса једини троструки узастопни најбољи играч европског првенства (1961, 1963, 1965) с тим да је најбољи грчки кошаркаш свих времена рекордер са четири наслова МВП.

У истом такмичењу у којем је Кораћ поставио рекорд у једном мечу, Жарко Варајић је постигао највише поена у финалу – 45, у којем је сарајевска Босна, у Греноблу, савладала италијански Емерсон са 96:93

Александар Ђорђевић је ненадмашан када је у питању број поена у финалима европских шампионата. У Атини, 1995. године, против Литваније (96:90), дао је 41 поен, поставивши и рекорд у тројкама (9 из 12 покушаја).

Наша репрезентација је прва по броју златних медаља на светским шампионатима. Била је шампион пет пута – 1970, 1978, 1990, 1998, 2002), два пута више од САД и СССР-а. Кад се ради о светским шампионатима, један рекорд припада и Владу Дивцу који је направио размак између две титуле, од Буенос Аиреса 1990. до Индијанаполиса 2002, а има и бронзу из Мадрида 1986, када је дебитовао на великим такмичењима за државни тим.

Европско првенство у Београду 1961. остало је упамћено и по највећем броју репрезентација (19) а наш главни град је једини био домаћин три пута (1961, 1975, 2005).

Светислав Пешић је једини тренер који је био европски првак са две репрезентације (Немачка 1993, Југославија 2001) а јединствен је и по томе што је са свим државним селекцијама освајао златно одличје: са кадетима 1985, са јуниорима 1986, са омладинцима 1987 (светско), са сениорима 2001 (европско) и 2002 (светско). У свим овим успесима, осим у Истанбулу 2001, у екипи је био Владе Дивац.

(/slika2)Тренер Желимир Обрадовић је „власник” највише титула клупског првака Европе – 6 (1992 – Партизан, 1994 – Хувентуд, 1995 – Реал, 2000, 2002. и 2003 – Панатинаикос). Божидар Маљковић дели друго место са Александром Гомељским, Педром Ферандезом и Етореом Месином (сви по четири) а трофеј мање има Александар Николић. Откако је уведен завршни турнир Евролиге (1988) наши стручњаци су освојили 12 од 22 трофеја.

Селектор репрезентације Србије Душан Ивковић је једини коме је пошло за руком да освоји четири различита клупска такмичења: Куп „Кораћа” 1979 (Партизан), Евролига 1997 (Олимпијакос), Куп Сапорте 2000 (АЕК) и Улеб куп 2006 (Динамо).

Дејан Бодирога је уз Тонија Кокуча једини са два узастопна назива најбољег играча завршног турнира Евролиге, с тим да је Кукоч рекордер са три таква признања: Бодирога (2002, 2003), Кукоч (1990, 1991, 1993).

Наша земља је дала највише чланова кућа славних у Спрингфилду (америчка) и Алкобендасу (Фибина). Збирно, имамо 11 чланова, не рачунајући оне из бивших република. У Спрингфилду су Борислав Станковић (примљен 1991), Александар Николић (1998) и Дражен Далипагић (2004) који су уврштени и у Фибину кућу славних, на њеном отварању прошле године, заједно са Небојшом Поповићем, Радомиром Шапером, Ранком Жеравицом, Радивојем Кораћем и Обрадом Белошевићем.

Претпрошло лето памтићемо и по рекордном броју медаља у млађим категоријама. Никада се раније није догодило да све четири генерације једне земље буду шампиони, а нама је то пошло за руком. Европска титула припала је кадетима, јуниорима и младима, а светска омладинцима.