Најбоље лице Србије

По­ле­те­ће „пла­ва пти­ца” да­нас пут Ки­не и пр­вог од­ре­ди­шта Шен­же­на у ко­ме ће свет­ске пр­ва­ки­ње од 16. до 18. ав­гу­ста има­ти три по­след­ње про­ве­ре пред Свет­ско пр­вен­ство. Ри­ва­ли у кон­трол­ним ме­че­ви­ма су се­лек­ци­је Бу­гар­ске, Хо­лан­ди­је и Ка­на­де.  По­ла­зак за Банг­кок у ко­ме ће Срп­ки­ње по­че­ти тур­нир у Х гру­пи пла­ни­ран је за 20. истог ме­се­ца. Ри­ва­ли у гру­пи су Ја­пан, Укра­ји­на и Ка­ме­рун.

Ми­сли се ро­је, же­ле ка­пи­тен Ти­ја­на Бо­шко­вић и де­вој­ке што бо­ље да пре­зен­ту­ју Ср­би­ју, не­ка но­ва ли­ца, али и она до­бро по­зна­та са ду­гим ста­жом у ре­пре­зен­та­ци­ји.

Рас­по­ло­же­на је ка­пи­тен свет­ског ре­но­меа – Ти­ја­на Ти­ћа Бо­шко­вић, стр­пљи­во је од­го­ва­ра­ла на број­на пи­та­ња, о при­пре­ма­ма, утак­ми­ца­ма ко­је сле­де у Ки­ни, од­бра­ни зла­та и оче­ки­ва­њи­ма на Тај­лан­ду.

- Од­и­гра­ће­мо три ме­ча у Ки­ни и то су по­след­ње. Про­шле су и при­пре­ме, за­до­вољ­на сам, ис­ко­ри­сти­ли смо их на пра­ви на­чин. Ви­де­ло се на Ли­ги на­ци­ји да има­мо по­тен­ци­јал, али не и у игри. Са­да смо то до­ве­ли на мно­го ви­ши ни­во не­го што је био. Из утак­ми­це у утак­ми­цу је све бо­ље- збо­ри пред­вод­ни­ца но­ве ге­не­ра­ци­је пла­вих.

Ам­би­ци­је?

- Ве­ли­ки је иза­зов за нас, по­је­ди­не де­вој­ке ће пр­ви пут игра­ти ве­ли­ко так­ми­че­ње. Оно што је нај­ва­жни­је да игра­мо до­бро, да игра­мо као тим. О ам­би­ци­ја­ма не во­ли­мо да го­во­ри­мо. Ка­да поч­не так­ми­че­ње на те­ре­ну ће­мо ви­де­ти ка­ко све из­гле­да и ко­ли­ко смо се спре­ми­ле. Сви смо по­зи­тив­ни. По­тру­ди­ће­мо се да на Тај­лан­ду пред­ста­ви­мо Ср­би­ју у нај­бо­љем све­тлу, на­ше нај­бо­ље ли­це.

На прет­ход­на два свет­ска пр­вен­ства ни­сте би­ли фа­во­ри­ти, ни­сте ни са­да. Мо­же ли да се по­но­ви 2018. и 2022?

- Сви при­жељ­ку­је­мо, не­ћу да кри­јем. До­ста до­бро смо игра­ли, ве­ру­јем да мо­же­мо да­ле­ко да до­гу­ра­мо ако по­ка­же­мо све што зна­мо. Та­ко­ђе, мно­го је  ре­пре­зен­та­ци­ја ко­је су ква­ли­тет­не и ко­је ће нам се на­ћи на пу­ту. Дра­го ми је да чу­јем да је се­лек­тор за­до­во­љан ни­је не­што што че­сто из­ја­вљу­је.

Ка­кве се ми­сли ро­је у гла­ви, има ли при­ти­ска?

- Ка­да но­си­мо дрес ре­пре­зен­та­ци­је има­мо ту вр­сту од­го­вор­но­сти да пре­зен­ту­је­мо зе­мљу на нај­бо­љи на­чин. На­рав­но, на так­ми­че­њу ће се по­ка­за­ти ко­ји су до­ме­ти. По­на­вљам, има­мо из­у­зе­тан ква­ли­тет. А при­ти­сак, увек по­сто­ји али на­у­чи­ле смо ба­рем до са­да да се из­бо­ри­мо са њим. Са­мо тре­ба да иза­ђе­мо на те­рен и да игра­мо без раз­ми­шља­ња о кра­ју!

Има ли не­ка по­бед­нич­ка па­ро­ла, да ли сте сми­сли­ле?

- Ви­де­ће­мо ка­да поч­не Свет­ско пр­вен­ство, ве­ру­јем да ће са­ма до­ћи – у ве­дром ду­ху ка­ко је и по­че­ла раз­го­вор, МВП Свет­ског пр­вен­ства је и за­вр­ши­ла.

Срп­ки­ње на пла­не­тар­ној смо­три

Тех­ни­ча­ри: Сла­ђа­на Мир­ко­вић и Ма­ри­ја Ми­ље­вић

Ко­рек­то­ри: Ти­ја­на Бо­шко­вић и Ва­ња Бу­ки­лић

Ли­бе­ра: Алек­сан­дра Јег­дић и Те­о­до­ра Пу­шић

Бло­ке­ри: Ми­на По­по­вић, Ма­ја Алек­сић, Хе­на Кур­та­гић и Ма­ша Ки­ров

При­ма­чи: Ка­та­ри­на Дан­гу­бић, Бо­ја­на Ми­лен­ко­вић, Алек­сан­дра Узе­лац и Ва­ња Ива­но­вић

При­ти­сак је при­ви­ле­ги­ја ве­ли­ких спор­ти­ста

Се­лек­тор Зо­ран Тер­зић ре­шио је и по­след­њу ди­ле­му око ко­нач­ног спи­ска ре­пре­зен­та­тив­ки ко­је пу­ту­ју, њих 14 би­ће на ле­ту за Ази­ју. При­знао је и сам да из­бор ни­је био лак. По­том ка­ко и при­ли­чи, го­во­рио је ци­ље­ви­ма на Свет­ском пр­вен­ству на Тај­лан­ду, ри­ва­ли­ма, ко­ли­ко мо­же Ср­би­ја и шта би он во­лео.

- Про­тив­ни­ци на тур­ни­ру у Ки­ни су по ме­ри. И од Бу­гар­ске и од Ка­на­де смо из­гу­би­ли у Ли­ги на­ци­ја 3:2 на пр­вом тур­ни­ру, са Хо­лан­ди­јом ни­смо игра­ли. Они има­ју но­ву, мла­ду, до­бру еки­пу. Та­ко да има­ће­мо раз­ли­чи­те сти­ло­ве од­бој­ке и на­па­да по­го­то­во. До­вољ­но да се при­вик­не­мо ма­ло на по­је­ди­на ства­ри и да про­ба­мо од пр­ве утак­ми­це на Свет­ском пр­вен­ству да игра­мо нај­бо­ље мо­гу­ће. Ако нам се по­го­де ства­ри, ако бу­де­мо игра­ли на­шу нај­бо­љу игру, он­да сам за­и­ста убе­ђен да мо­же­мо до по­лу­фи­на­ла. Е сад, ви­де­ће­мо ка­ко ће се све то раз­ви­ја­ти.

Кон­крет­но, шта тре­ба да се по­кло­пи?

- Тре­ба да се по­го­ди да нам мла­ди игра­чи од­и­гра­ју у кон­ти­ну­и­те­ту пре све­га ва­жне утак­ми­це. Пр­во је то, нај­бит­ни­је, што је те­шко за игра­че ко­ји су мла­ди, а ми их има­мо до­ста. Не са­мо по го­ди­на­ма, не­го и по ста­жу у ре­пре­зен­та­ци­ји. Има­мо игра­че ко­ји има­ју бли­зу 30 го­ди­на, а прак­тич­но ни­кад ни­су игра­ли. И то је основ­ни про­блем. Гле­дам ка­ко ми тре­ни­ра­мо, ка­ко игра­мо од­ре­ђе­не утак­ми­це – кад игра­мо нај­бо­љу на­шу од­бој­ку, мо­же­мо да по­бе­ди­мо сва­ког. Али то не тра­је ду­го и то је про­блем. А то је оно што је про­шла ге­не­ра­ци­ја има­ла, са ис­ку­ством и ква­ли­те­том. Ове де­вој­ке има­ју ква­ли­тет, ис­ку­ство још не­ма­ју. Али на­дам се да ће бр­зо сте­ћи и то да мо­же­мо на овом Свет­ском пр­вен­ству да на­пра­ви­мо ре­зул­тат ко­ји нас за­до­во­ља­ва. Алек­сан­дра Узе­лац, ни­је би­ла на по­след­њем тре­нин­гу али је­сте ме­ђу пут­ни­ца­ма?

- Алек­сан­дра је ма­ло ма­ми­на ма­за, или ка­ко то већ да на­зо­вем, па њу та­ко бо­ли че­сто по­не­што. И она ма­ло па­у­зи­ра, али до­бро, то су ства­ри ко­је су нор­мал­не. Ни­је ни­шта стра­шно, реч је о бла­гој упа­ли ра­ме­на. Не знам тач­но шта је у пи­та­њу, али ни­је ни­шта опа­сно.

Де­вој­ке су и мла­де, али сте ре­кли да има­ју 20 го­ди­на што и ни­је ма­ло, ма­да је за ве­ћи­ну њих Свет­ско пр­вен­ство пр­во ве­ли­ко так­ми­че­ње – да ли ми­сли­те да осе­ћа­ју при­ти­сак?

- При­ти­сак је при­ви­ле­ги­ја вр­хун­ских спор­ти­ста и то мо­ра­ју да схва­те. Ко уме да се из­бо­ри с њим, тај ће би­ти вр­хун­ски. Ко не успе, не­ће. Вр­ло је про­ста ствар. При­ти­сак је не­што што је нор­мал­но и са чим мо­ра­ју да се бо­ре, а ка­ко ће то на кра­ју из­гле­да­ти, ви­де­ће­мо – за­кљу­чио је је­дан од нај­бо­љих европ­ских тре­не­ра.

А. М.

Глав­ни фа­во­ри­ти 2018,

са­да је дру­га­чи­ја си­ту­а­ци­ја

Свет­ско пр­вен­ство 2018. го­ди­не и осво­је­но зла­то, по­том и од­бра­ње­но, ка­кве су са­да же­ље?

- Ми смо та­да на Свет­ско пр­вен­ство ишли као је­дан од глав­них фа­во­ри­та, то су сви зна­ли, по­сле сре­бра на Олим­пиј­ским игра­ма и над­моћ­но осво­је­не ти­ту­ле европ­ског пр­ва­ка 2017. За­и­ста смо би­ли је­дан од глав­них фа­во­ри­та и ми смо би­ли све­сни то­га. Са­да је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја. С дру­ге стра­не, ква­ли­тет од­бој­ке је ма­ло сла­би­ји не­го што је та­да био, и то нам да­је за пра­во да се на­да­мо да мо­же­мо до по­лу­фи­на­ла, а он­да је све мо­гу­ће да­ље.