Србија ће победити

Већ више од десет месеци грађани Србије трпе свакојаке „акције” самопрозваних „студената у блокади”. Док домаћој и светској јавности покушавају да се представе као мирни борци за људска права, праве вредности и борбу против корупције, у суштини, кад се оголе ствари - они се боре за долазак на власт нелегитимним методама.

Ту, између осталог, мислим на свакодневна непријављена окупљања, блокаде институција и саобраћајница, пласирање нетачних информација у јавност (узбуњивање јавности), линч неистомишљеника, паљење страначких просторија, напад на полицију, општину, тужилаштво и слично…

Ово што, као грађани, проживљавамо из дана у дан, није никада виђено на нашим просторима (и шире), а није да се у Србији није протестовало. Све овдашње “акције” заправо представљају крајње љигав начин политичке борбе са коначним циљем: да се у Србији не зна ко је на власти.

Тачније, усудио бих се рећи, некоме са Запада би веома одговарало да се власт у Србији гради на непринципијелним и крхким коалицијама. Тада би налози са Запада били лако спроводиви и лакше би се могло управљати таквим државама.

Како то изгледа у пракси најбољи су примери земаља и територија из окружења, где се не може донети, нити спровести ни једна рационална одлука. Неки делови непризнатих територија чак не могу ни Скупштину да формирају већ шест месеци и да не набрајам даље.

Србију покушавају да сломе већ десет месеци, али и пре тога је било различитих покушаја.

Сви се сећамо протеста у периоду од 2018. до 2020. године…”не давимо Београд”, “1 од пет милиона”, “жута патка” и слично који су били организовани због пројекта Београд на води.

Неко тамо је проценио да би ово могла бити добра прилика за рушење власти и кренуле су оптужбе на рачун државе и самог пројекта. Резултат овога данас је свима видљив. Овај пројекат је веома успешан, а најчешћи купци некретнина нису из редова власти (погледајте резултате последњих избора у тој изборној јединици), политичко удружење “Не давимо Београд” не постоји, а нема ни жутих паткица. Власт је радом и успехом победила мапетовце. 

Након тога су у јуну 2020. године одржани избори за народне посланике, и то у јеку корона вируса. Народ је резоновао све успехе, сва реализована обећања, проценио да се извршна власт јако добро борила са корона вирусом и убедљиву победу је остварила владајућа странка СНС.

Ово је био повод да се са Запада, одмах у септембру 2020. године наручи истраживање јавног мњења са основним питањем, шта је то што би после претходног дебакла могло да покрене масовне протесте у Србији и креира другу изборну већину.

Одоговори на основно питање из истраживања (шта би могло да утиче на масовне протесте против власти) били су: 1. Рат 2. Корупционашке афере 3. Расизам 4. Неефикасност власти, глад, лош животни стандард 5. Екологија 6. Велике незгоде

По добијању резултата, прионуло се на посао. Главни задатак поверен је фабрикама лажи, односно такозваним НВО организацијама и медијским тровачницама.

За почетак, лоше је ишло са фабриковањем афера, па су све карте бачене на еколошке протесте, којих се данас нико и не сећа. Та 2021. година посвећена је разноразним “еколошким акцијама” односно протестима “еколошких активиста”. У јануару 2021. године одржан је протест за чист ваздуха (као да било ко жели загађен ваздух?!), да би се еколошке теме наставиле одмах након летњих ферија, када се у септембру креће са борбом против Рио Тинта и литијума. Протести “еколога” стављени су по страни када је Србију, у мају 2023. године,  задесила огромна трагедија односно када су се догодила вишеструка убиства у ОШ „Владислав Рибникар” и у околини Младеновца и Смедерева.

Ови страшни догађају злупотребљени су као повод за нове протесте против власти под називом „Србија против насиља”. Протести су у почетку изгледали као реакција људи погођених страшном трагедијом, али најрадикалнији актери ових – као и свих претходних протеста била су једна те иста лица. Финансирање НВО и других организација вишеструко су појачана. Имовина лица која су организовала протесте је драстично увећана. Нажалост, државни органи задужени за очување уставног система су затајили.

Међутим, ово је спласло оног мемента када су људи схватили да су само оруђе у рукава оних који желе да дођу на власт без избора. Завршило се брже него што су очекивали.

А онда је дошао 1. новембар 2024. године када је у 11.52 часова на Железничкој станици Нови Сад пала надстрешница која је усмртила 16 особа.

Ова трагедија дубоко је потресла српску јавност. Био је то нови повод да неко покуша да политички профитира од трагедије. Власт је поступила одговорно и убрзо су дате и прве оставке, а дошло је и до оставке председника Владе РС и пада Владе Републике Србије.

Тужилаштво је поступало траљаво, али самостално, па су као осумњичени ухапшени један министар и најодговорнији људи у јавном предузећу Железнице Србије.

Неко је проценио да они који желе промену власти неће добити бољу прилику за рушење власти тако да је фабрика лажи почела да ради у три смене. Злоупотребљени су студенти, средњошколци али и основци. Све што живимо последњих месеци поседица је тога и нечије незајажљиве жеље за хаосом и променом власти противно вољи већине народа.

Али и ово ће проћи. Магла се полако диже. Време одговорности је пред нама. Питање је само када ће грађани схватити да су и овог пута злоупотребљени.

Победиће Србија!

* Аутор је адвокат