Желети неком зло и хранити се тиме

Ових дана сведок сам прилично суманутих жеља и епитета упућених на мој рачун, а све због чињенице да сам у протеклом периоду изгубио готово 40 килограма у односу на прошлу годину. Поређења ради у односу на период из 2017. године данас сам лакши за готово 56 килограма. Наравно, све то је одмах протумачено на друштвеним мрежама како ме једе карцином, умирем од тешке шећерне болести, убија ме лек оземпик, до невероватних жеља разних ликова који су ми од срца пожелели да се распаднем у најгорим мукама од рака.

Наравно, све те језиве мисли трудим се да молитвом одбијам од себе, али уједно се и молим за душе тих који пишу такве гадости да им Господ из срца и душе избаци толику мржњу коју у себи носе. Пишем све ово не себе ради, већ да пробам људима да дочарам до ког степена лудила и мржње је доведен један део грађанства, што је по само друштво изузетно опасно, јер ти људи су одавно изгубљени да било шта корисно у животу учине. Није могуће да човек који толико мрзи и који другом најгоре зло прижељкује буде у стању да уопште буде рационалан. На страну то што и сопственој деци даје ужасно негативан пример, па је логично питање какве ћемо то генерације добити за коју годину. Хоћемо ли нашу децу да учимо мржњи према неистомишљеницима и да на тај начин хулимо на Господа који нам је у његовим заповестима оставио да љубимо ближњег свога? Узгред, све те који ми то желе и пишу такве гадости, морам да разочарам, јер никада богу хвала нисам био здравији, нити са више кондиције. Уредно тренирам, раном зором пораним на тренинг, истрчим по 10 или 15 километара, вежбам, па онда кренем на посао пун енергије. На њихову жалост мораће још дуго да ме трпе. Но, да макар трунку хришћанске љубави у себи имају њима би то било драго, јер верујући људи никада ником зло не желе, нити се нечијој муци радују, већ се искрено радују туђој срећи. Зато, колико год да сам данас прилично удаљен од активног бављења политиком и некако слободније могу да кажем и напишем оно што осећам и мислим, али никада нећу заговарати да се неком ко не мисли исто као и ја и ко нема политичке, вредносне и животне погледа као што су моји, иде на кућну адресу и да му се малтретира породица. Никада нећу заговарати да се та особа физички премлаћује, да му се ускраћује деци у школу да иду, да му се блокира да прође улицом, да се наговарају разни да му добацују на улици пред децом и да му се вређа супруга…

Све оно што данас доживљавам како ја, тако и сви моји пријатељи из Српске напредне странке, а посебно председник Вучић, плод је најпре најгорег антихришћанског, а затим и антицивилизацијског понашања и схватања политичке борбе. Она је данас сведена на живот и смрт, односно на жељу појединаца да циљано усмераваном мржњом према одређеној особи затрују јавни простор, јер поента је да та особа буде уништена духовно, психички, али на крају и физички. Суштина је доћи до стадијума да онај према коме је мржња уперена не сме ни на улицу да изађе, па чак да доживи и да га се најближи стиде и одрекну, јер ако то не учине, онда ни они неће смети на улицу да изађу. Отуда су њихове жеље за лустрацијом толико снажне, јер у њиховом балону, односно вредносном систему у коме живе, нема места за супротно мишљење. Супротно мишљење значи бити непријатељ, а непријатељ се уништава.

Вредносни систем данашњих револуционара је уништење Бога у љубави према ближњем свом. Отац или мајка ако не мисле исто, они су непријатељи, јер породица није битна, битна је револуција. Њихова храна је чињење зла и жеља да непријатељ зло доживи, јер тиме се слично ђаволу хране и тако опстају. Враћајући се на почетак текста и свим оним суманутим жељама и тврдњама које мени упућују, свакодневно их читајући, остаје ми само, као и сваком од нас коме се такве гадости упућују, да се Господу молимо да од нас такво зло отера, али и да се искрено молимо да онима који нам то зло желе Господ из срца и душе ишчупа ту мржњу. Да поново будемо људи, да седнемо једни поред других, да разговарамо и будемо добре комшије и да сваког дана све чинимо да се то догоди, јер се мржња и зло побеђују само искрено пруженом руком љубави чак и према оном ко нам најгоре зло жели.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа