Брод који може да потопи НАТО

Руска морнарица је после 25 година у свој флотни састав вратила нуклеарну крстарицу „Адмирал Нахимов”. Њена модернизација почела је 1999. године али је тај процес текао веома споро. Радови су редовно одлагани, све до 2013. године када је пројекат препознат као приоритет и убрзан. Модернизација је коштала  невероватних 200 милијарди рубљи, односно 5 милијарди долара.

„Адмирал Накимов” се на море вратио прошле године. Тада је прошао тестове и контролу обављених радова, што је за руску морнарицу веома осетљиво питање.  Бродоградилишта која праве вероватно најбоље подморнице на свету, нису у стању да испоштују рокове на одржавању површинских бродова па тако једини руски носач авиона „Адмирал Кузњецов”, већ седам година чека повратак на море. 

У сваком случају, Адмирал Нахимов ојачао је снагу Северне флоте у чијем саставу ће убудуће бити.  Његова изградња почела је 1983. у Лењинграду, као „Пројект  1144 Орлан”. У флоту је уписан 1988. године под именом „Калињин”. Након распада СССР-а добио је име које носи и данас.

Крстарица има депласман од 24.000 тона, дугачка је 250 а широка 28 метара.  Покреће је енергија нуклеарног реактора који броду даје практично неограничен радијус. Максимална брзина пловидбе износи 30 чворова а на мору може да проведе до седам месеци – толико трају залихе хране. Посада има 700 чланова.

Примарни задатак Адмирала Нахимова је лов на носаче авиона. За то служи 20 ракета П-700 „гранит”  које би требало да онеспособе бродове у саставу ударне групе носача авиона.  „Гранит” напада у јатима од четири до осам ракета, при чему се једна пење у висину да детектује циљ, и наводи остале ракете које лете ниско, да би избегне непријатељеву одбрану. Свака ракета има бојеву главу са око 750 килограма експлозива, а по потреби може да носи и темонуклеарно пуњење јачине 500 килотона.

Истовремено, крстарица је опремљена са вишеслојним системом ПВО одбране. Њега чине С-300, ОСА-МА и „кинџал” кратког и средњег домета.

За борбу против подморница које би могле да чекају у заседи, крстарица има торпеда. Ту су и „водопад” ракете које су такође намењене против-подмиорничкој борби.

Међутим, оно што је најважније јесте податак да је крстарица током модернизације добила универзалне лансере па тако она сада може да буде опремљена и ракетама као што су „калибр”,  „оникс” ( унапређени П-700)  и „циркон”.

Када се све сабере, Русија је добила брод за који може да се каже да је вероватно најјача пловна јединица на свету. Широк спектар најсавременијег оружја за напад и одбрану, сигурно ће утицати на потенцијалне непријатеље. Руска морнарица је из године у годину све јача.