Седам сати сна за здравије срце

Добра вест за спавалице – њиховом срцу спавање такође прија. Дужи сан, од бар седам сати, доприноси очувању еластичности крвних судова, а тиме и смањивању, чак за трећину, ризика од атеросклерозе, главног узрочника инфаркта, установљено је експерименталном студијом америчких научника чији су налази објављени у божићном издању недељника ЈАМА, часописа америчке лекарске асоцијације.

Додатним сатом сна опасност од калцификације (закречавања) крвних судова смањује се за 33 одсто, произлази из резултата истраживачког пројекта научног тима са чикашког универзитета.

Овим закључцима претходило је опсежно дугогодишње тестирање више стотина особа. Њихов дневни ритам активности и паралелно с тим срчане функције праћени су у периоду од пет година. Добровољци су водили дневник спавања и будности, а допунска провера је била омогућена применом актиграфске методе, апарата сличног ручном сату који бележи одговарајуће вредности у стању сна и будности. Касније се ти записи преносе и очитавају на компјутеру.

Актиграфија се, иначе, углавном користи у неурологији, психијатрији, психологији, за испитивање поремећаја спавања, а сада је послужила за откриће које тек чека на своју клиничку употребну вредност.

Експериментом започетим 2000/2001. било је обухваћено 495 жена и мушкараца између 35 и 47 година. Та старосна група одабрана је у оквиру студије о подложности оболевању млађих припадника одрасле популације.

Група је била разнолика по основама расе, годишта, образовања, склоности (пушење, алкохол), навика, телесне структуре, психичког статуса, а заједничко свима било је то што приликом снимања скенером, на почетку тестирања, ни код једног од њих нису примећене промене на крвним судовима.

Пет година касније, на снимцима из 2005/2006, слика је била измењена. Код 61 учесника установљено је закречење. Упадљиво највише биле су погођене особе које су спавале најмање, испоставило се трећина оних који су спавали мање од пет сати. Међу онима који су себи приуштили сат више спавања закречене артерије имао је тек сваки десети добровољац. А код оних који су спавали више од седам сати постотак је био занемарљив, само шест одсто.

Мада је нека условљеност између броја сати сна и степена ризика од атеросклерозе несумњиво уочена, разлози тек треба да буду растумачени, наводи Би-Би-Си, цитирајући др Дајану Лодердејл, из истраживачког тима.

Према њеним речима, није искључено постојање фактора који истовремено утиче на скраћивање периода сна и повећање степена закречености крвних судова, затим разлог можда лежи и у крвном притиску, висок крвни притисак утиче на калцификацију, а у сну се притисак смањује. И, најзад, извесну улогу у свему могао би да има кортизол, хормон стреса, који би се, пак, могао довести у везу са смањеним периодом сна и повећаним степеном закречавања.

Правог одговора дакле нема на питање зашто се све то дешава, али препорука лекара тим није ништа мање убедљива, бар седам сати сна неопходно је да се организам одрасле особе одмори и окрепи, поручују стручњаци. Деци је потребно више – од 10 до 11 сати спавања, а адолесцентима девет. Подразумева се да се то односи на сан ноћу, који дневно „комирање” (после целоноћног провода по сплавовима и кафићима) ни у ком случају не може да надокнади.

Д. В.