Без Богдановића, али за Богдановића

Кошаркаши Србије до краја 42. европског шампионата у Риги неће моћи да рачунају на свог капитена Богдана Богдановића коме је, после нових прегледа, установљена тежа повреда (руптура) задње ложе. Излишно је говорити какав је то хендикеп за наш национални тим, али и шта је сада на срцу Богдановићу, једном од најлојалнијих играча репрезентацији у овом миленијуму. Требало је ово да буде његов Евробаскет, да на њему предводи екипу у борби за једину медаљу која му недостаје (златна) и тако оствари свој стари сан. Уместо тога, следи му опоравак у Америци, и нада да је пред њим још једно европско првенство (недавно је прославио 33. рођендан)…

„Капитен репрезентације Србије Богдан Богдановић неће играти у наставку Европског првенства због повреде задње ложе коју је задобио на утакмици против Португалiје у другом колу такмичења. Богдановићу је утврђена руптура мишића задње ложе која га онемогућава да наступи у наставку шампионата Европе. У договору са његовим клубом Лос Анђелес Клиперсима, капитен ће у наредном периоду бити на интензивним терапијама у Сједињеним Америчким Државама како би се што пре опоравио. Капитенску траку ће у наставку првенства носити Стефан Јовић”, наводи се у саопштењу Кошаркашког савеза Србије (КСС).

Богдановић нам је од почетка своје каријере подарио све оно што може да се пожели од једног репрезентативца: оданост, одговорност, пожртвованост, понос, радост, сузе… Захваљујући његовом односу према националном тиму, лидерском ставу и многим незаборавним партијама, не само да је сазревао данашњи тим Србије, већ је сачуван дух репрезентације у изазовним временима.

Био је ту увек за селектора и за саиграче, од Евробаскета у Словенији 2013, до данас, снажан ослонац тренерима као што су Душан Ивковић, Александар Ђорђевић и Светислав Пешић. За сво то време изостао је само са „Евробаскета 2022”, због повреде колена. Селекцији коју су сви отписали уочи „Евробаскета 2017” у Истанбулу, крчио је пут до финала, после којег су га стигле емоције какве не могу да се доживе у НБА, нити у било којем клубу. Деловало је као да су му те сузе све време биле у глави, док је предводио српске кошаркаше на Светском првенству у Манили и на Олимпијским играма у Паризу. Гризао је као лав само да би поново дошао до новог финала и нове шансе за сам врх.

После четири сребрна одличја – светска (2014, 2023), олимпијско (2016), европско (2017) и једног бронзаног – олимпијско (2024), тако силно је желео злато на овом Евробаскету. Иако је спречен да настави ка том циљу, то не значи да до њега не може да дође. Остаје да екипа збије редове, да до краја шампионата игра и за њега; не само као покушај да се надомести огромна кошаркашка празнина (јер то је немогуће), већ и да се му се као капитену покаже да је ово и даље његово првенство. Видели смо како је пре две године у Манили екипа реаговала после тешке повреде Борише Симанића, тако да не треба сумњати да овај састав са тако снажним тимским духом и карактером неће и сада одговорити на исти начин.

Изостанак капитена захтеваће изузетан изазов и на тактичком и на физичком плану. Ако неко има искуства у таквим ситуацијама онда је то свакако селектор Светислав Пешић. На њему је да пронађе најоптималније решење како да се и минути и поени расподеле на остатак тима, а да се тиме не потроши много енергије до мечева одлуке. Свакако, циљ ће тешко бити остварив уколико, као против Летоније, две петине напада буде ишло преко Николе Јокића.

Богдановић на Евробаскету

Год.     по.       ск.       ас.

2013.   9,4       4,3       2,0

2015.   8,9       3,2       3,2

2017.   20,4     3,4       5,0

2025.   9,0       3,5       4,0