Бела деца постају мањина у британским школама

Званични подаци британског Министарства за образовање откривају значајну демографску промену у школама широм Енглеске: у свакој четвртој школи бела британска деца сада су у мањини. Оно што је некада деловало незамисливо, постало је нова стварност у учионицама, посебно у великим урбаним срединама попут Лондона, Бирмингема и Манчестера, где је етничка слика одавно шароликија него у мањим градовима и руралним подручјима.

Према анализи, у чак 25 одсто школа број ученика из других етничких заједница премашује број белих Британаца. Ово је одраз ширег друштвеног тренда – пораста миграција у последње две деценије и све већег броја породица које долазе из Азије, Африке и источне Европе, пише британски лист Телеграф.

И док је Лондон град у којем бела британска деца одавно чине мањину у готово свим основним школама, сада се овај феномен све више шири и на друге делове ове острвске земље.

Вест је изазвала бурне реакције у јавности, а посебно у медијима. На телевизији GB News, водитељ Алекс Армстронг описао је налазе као „шокантне“, упозоравајући да би овакве промене могле да имају последице по културну интеграцију и друштвену кохезију. Сличне тонове поновили су и поједини политичари, наглашавајући да држава мора да размотри како оваква демографска кретања утичу на британски идентитет и образовни систем.

Нема разлога за панику?

Ипак, стручњаци истичу да бројке, саме по себи, не морају да буду разлог за панику. Демографи подсећају да су британска друштва увек била обликована миграцијама и да разноликост у учионицама може да обогати образовни процес.

„Деца која одрастају у мултикултуралном окружењу развијају већу толеранцију, флексибилност и разумевање за различите традиције“, наводи се у једном од коментара.

С друге стране, скептици упозоравају да би ови процеси могли да доведу до „паралелних заједница“, где се деца од малих ногу друже само унутар своје етничке или верске групе, што може да отежа интеграцију и асимилацију касније у животу.

Професор Мет Гудвин, познат по истраживањима миграција, истиче како пројекције говоре да би бела британска популација, уколико се садашњи тренд настави, могла да постане мањина у читавој земљи већ током шездесетих година овог века.

Дебата око ових података показује колико је питање идентитета осетљиво у савременом британском друштву. Док једни наглашавају богатство разноликости, други у овоме виде изазов за очување традиције и националног идентитета. У међувремену, учионице широм Енглеске већ представљају огледало тог новог друштвеног пејзажа – места где деца различитих језика, боја коже и култура свакодневно уче једни поред других, градећи темеље за будућност земље која се мења брже него икада, закључује британски лист.