Србија отпутовала у Ригу

Дан раније него што је било планирано фудбалска експедиција Србије на челу са председником Драганом Џајићем отпутовала је у Ригу, где сутра наше фудбалере очекује важан испит у квалификацијама за Светско првенство, које ће наредне године заједничким снагама организовати три државе: САД, Канада и Мексико.

Атмосфера у табору „орлова” је на највишем нивоу па су сва предвиђања да из главног града Летоније, где се уједно одржава и европски шампионат у кошарци, треба очекивати лепе вести од наших фудбалера. Многи кажу да у животу сваког фудбалера постоје тренуци када схватите да нисте само пуки учесници једне спортске смотре, већ део историје где вам се пружа прилика да пишете нове странице фудбала. Више од пола века чинило се да ће рекорд Стјепана Бобека бити вечно на снази, уклесан у камену, заштићен од времена. Недодирљиви голгетер, а онда се стварајући велике кораке ка фудбалском небу у Хумској, појавио његов наследник, дечак из Смедерева, нападач чије су голгетерске навике, истрајност и глад за головима, натерали историју да промени мишљење.

Прекјуче је Александар Митровић био међу славодобитницима. Заједно са оправдано одсутним некадашњим капитеном Душаном Тадићем добио је од ФСС „дијамантску лопту”.

„Увек се најежим када чујем поређење са таквим голгетером какав је био Бобек. Хвала Фудбалском савезу на дивном гесту. ’Дијамантска лопта’ ме чини поносним. Искрено, није лако одиграти 100 утакмица за било кога, а камоли за своју земљу и репрезентацију. Искрено, када сам почињао да се бавим фудбалом, нисам ни сањао да бих могао да дођем до тог броја”, искрен је најбољи стрелац Србије.

У претходних 12 година наступајући за А тим Србије, наш најбољи стрелац одиграо је 100, што га сврстава у ред играча који су обележили једну фудбалску епоху у дресу „орлова”.

„Било је ту много лепих, али и мање лепих момената. Сигурно да се прва утакмица не заборавља и да остаје вечно у сећању. Као да је било јуче, сећам се позива легендарног Синише Михајловића пред дуел са Белгијом. Сећам се свега, од првог дана окупљања, првог тренинга, упознавања са саиграчима”, истиче популарни Митар.

Наравно, тај диван фудбалски пут Митровић је почео у дресу Партизана.

„Деби за Партизан, гол против Валете, позив у репрезентацију, врло брзо сам постао део велике сцене. А око мене Бане Ивановић, Коларов, Матић, Де Брујне, Лукаку, Фелаини…После утакмице у Бриселу вратили смо се у два ујутру у Београд. Селектор ми је рекао да ме у 11 сати чека нови наступ, овог пута за омладинску репрезентацију. Јавио сам се селектору Друловићу и придружио генерацији са којом сам освојио Европско првенство. Од меча против Белгије, ушао сам у ракету и кренуо ка горе.”

Кренуо и није се више заустављао.

„Утакмица за утакмицом, гол за голом. Наравно да јубиларни наступи имају посебну драж. Рецимо 50. против Португала у Београду. Дао сам гол за 2:3, али је Бернардо Силва само минут касније угасио наду да можемо до бода. После тога и 75. утакмица у Љубљани против Словеније, полувреме из снова, Тадићева асистенција, гол за 2:0. Данас у фудбалу све иде невероватном брзином”, наглашава сјајни стрелац и нападач наше репрезентације.

Једна страна приче су најдражи голови, а потпуно друга они најлепши. А било их је много генијалних. Од лоба против Републике Ирске, до пројектила против Црне Горе и Швајцарске.

„Ако ћемо искрено, мени је најлепши други гол у Бакуу против Азербејџана. Сергејева асистенција, пустио сам да ми лопта падне, па прецизним шутем сам успео да погодим угао. Гол какав не дајем често. Буквално сам и себе изненадио. Левом ногом, из прве врло битан погодак. Ето, тај гол је за мене баш нешто специјално, несвакидашње. Када нападач размишља превише у тренутку шута, углавном направи грешку. Често ми се дешавало да дам гол, а да не знам где се у том тренутку налази противнички голман. За нападача је најбитније да реагује инстинктивно, па шта буде”, истиче Митровић, који каријеру наставља у Катару.

Далеко од тога да обарање рекорда старог пола века донеси само растерећење. Више је то нека нова тежина. Тежина играча који није више само обичан фудбалер, већ фудбалско наслеђе своје земље.

„Никада на голове нисам гледао као на бројке. Када сам се ближио рекорду, нормално је било да се пред сваку утакмицу коментарише колико ми још фали до Бобека. Али није било притиска у глави ’морам да га оборим’ иако сам знао да ћу кад-тад срушити рекорд. Имао сам привилегију да рано уђем у репрезентацију и да играм стандардно код већине селектора. Када сам оборио рекорд, нисам осетио олакшање, него још већу мотивацију.

О Бобеку је Александар чуо много пре трке за головима?

„Ја сам дете Партизана, било је природно да одрастам на митовима о Бобеку и Манцеу. Они су иконе клуба. Као клинцу, чинило ми се да су на небесима… неко недостижно божанство. За Бобека сам знао да није био само играчка величина, већ и џентлмен у копачкама. И онда те одједном сврставају у исту раван са тим легендама фудбала. Не само са Бобеком, него и са Пиксијем, Мијатом, Савом, Галићем, Мошом Марјановићем… Мени је просто непојмљиво да будем раме уз раме са таквим величинама.”

Сутра у Риги Србију очекује важан испит. Драган Стојковић не крије да од Митровића и Влаховића увек очекује највише. Додуше, и читава нација гледа у овај голгетерски двојац, који када има свој дан може све. Сва су предвиђања да је селектор већ одредио најбољу једанаесторицу и да Србија ни сутра неће одступити од својих принципа, а то је офанзивна игра од почетка. Након мини-припрема у кући фудбала јасно је да овог пута за одбрану не треба да бринемо. Миленковић, Павловић, Ераковић, Вељковић су играчи који засигурно дају огромну сигурност голману Петровићу. Везни ред има обавезу више, да буде спона између одбране и нападача. Да победом и новим бодовима дочекамо Енглеску у уторак у најбољем могућем расположењу. Надамо се да ће тако бити…

Аустријанац на центру

Главни судија предстојећег двобоја у Риги између Летоније и Србије биће Аустријанац Јулијан Веинбергер, одлучила је Уефа. Његови помоћници на тој утакмици биће Андреас Хеиденрел и Максимилијан Колбиш, такође из Аустрије. Реч је о искусним судијама, посебно се то односи на главног, који је прошле сезоне водио три утакмице у Лиги Европе и једну у Лиги конференције. Четврти судија биће Стефан Ебнер, а такође и места у ВАР соби резервисана су за Аустријанце: Алана Кијаса и Мануела Шуетенгрубера.

Д. Т.

Сви чекају Енглезe

Јесте утакмица у Риги тренутно у првом плану, али главни оперативац Савеза Бранко Радујко је заједно са председником Драганом Џајићем и његовим најближим сарадницима протеклих дана обавио огроман посао пред други, далеко већи испит који у уторак очекује „орлове”. У понедељак у Београд стиже Енглеска, и то после 38 година. Наш стари познаник, али и велики дужник. За тај меч припреме су одавно у току, а комесар за безбедност ФСС-а Иван Петрић са својим сарадницима чини све како би боравак тренутно најскупљег фудбалског тима на планети протекао без већих проблема. За тај дуел биће појачане мере безбедности, далеко веће него када је у питању обична утакмица.

Д. Т.