Велики новац

Човек просто не зна да ли да скија или да ужива одмарајући се, каже нам Бранко Кривокапић, директор ,,Хореса”, пословне асоцијације хотелске и ресторанске индустрије из Београда, кога смо затекли на Копаонику. У протеклих двадесет година ово је најлепша сезона на планини која магнетски привлачи љубитеље зимских спортова и зимског одмора, па је дилема нашег саговорника, дабоме, нека врста метафоре, јер Кривокапић не пропушта ни тренутак уживања на беспрекорно уређеним стазама, које у ове празничне дане врве од хиљада туриста.

– На Копаонику је много урађено у последње време, практично је потпуно ревитализован – каже Кривокапић. – Уређена је још једна стаза, постављене су нове жичаре, обезбеђени су топови за производњу вештачког снега, али они сада, срећом, мирују. С поносом може да се каже да капацитети на овој планини могу да прихвате чак тридесет хиљада скијаша на сат, али је најважније да има снега.

Биће–неће бити снега, то питање је неизоставно уплетено у све разговоре о зимском туризму у Србији, јер смо због глобалних климатских промена притиснути дилемом шта ће бити са зимским центрима на висинама испод 1.500 метара, колико ће на њима бити снега – каже Кривокапић, уз констатацију да је Копаоник и у овој ствари поставио путоказ. Топови за производњу вештачког снега увелико елиминишу проблем, али је за њих потребан велики новац.

Јавно предузеће „Скијалишта Србије” заиста је одрешило кесу, много је урађено на Копаонику, на Дивчибарама, Златибору, на Старој планини.

Скијалишта на Златибору су беспрекорна, пуштањем шестоседне жичаре планина се вратила на мапу скијашких центара, али због снега, питање дужине сезоне избија у први план. Уређена су и скијалишта на Дивчибарама, на Старој планини су постављене две жице, што је почетак једног великог, амбициозног пројекта, много већег од оног на Копаонику.

– За Стару планину је сада кључно да се обезбеди велики новац, око милијарду евра да би Србија добила изузетни скијашки центар. Без страних инвестиција то је неизводљиво. Уверен сам да се новац најлакше може обезбедити преко модела партнер шипа, сарадњом државе и приватног сектора, али паралелно треба да радимо и на другим програмима – каже Кривокапић.

Наш саговорник наглашава да треба дефинисати програме за долазак младих на планине и на ски-стазе, од деце до тинејџера. У почетку нека то буду једнодневни и дводневни излети, али Кривокапић подсећа и на разне могућности едукације, од упознавања атрактивности зимских спортова, до инсистирања на њиховој великој користи за здравље и повезаности са бригом за очување природе и еколошке равнотеже.

– Треба учинити све да што више младих долази на планине, на снег. Уз одговарајуће попусте и друге погодности, то би отворило пут новим генерацијама да стасају не само у скијаше него и у потрошаче окренуте зимској индустрији – констатује Кривокапић.

Све у свему, у односу на окружење, Србија је направила велики корак напред, поготово у односу на Јахорину и Бјеласицу у Босни и Херцеговини. Нарочито је искорачио Копаоник.

Иако су и цене више, ова сезона и ови дани показују да та планина није без туриста, напротив, сведочи Бранко Кривокапић.