Истина је лековита

Милка Форцан се невољно повукла из одбора за брендирање Србије – у питању је сукоб интереса. Погрешно, Влада формира одбор за брендирање, Влада је представник крупног капитала, компанија ,,Делта" је најкрупнији капитал у Србији и још мало па власник Србије, ко је власник тај и одлучује, зато не видим где је ту сукоб – пре ће бити да је у питању јединство интереса. Све што је добро за ,,Делту" није увек добро за Србију, али људи у већ неколико влада изгледа мисле да јесте. Мишковић је у пословном смислу настао у време Милошевића. Новац, коме се у недостатку уверења, странке у Србији клањају као јединој неспорној вредности, довољно је убедљив да се на свакој продаји или отварању ,,Делтиног" објекта појаве представници владајуће коалиције, која год она била. Док је откупљивала Србију нико није питао ,,Делту" за порекло новца, није сметало што је фирма која је оснивач компаније регистрована на Кипру, нико се није узбуђивао што је моћ Мишковића већа од министарске, никога није чудило што се скоро ништа ново не гради, никоме ништа није сметало све док се није пронео глас да САД лоше гледа на нашег највећег капиталисту. Тек тада се пробудио ЛДП, иако је Чедомир Јовановић владао Србијом у време када је ,,Делта" почела поход на све што може да се купи, за мање него што вреди и брже него што се сме, и почео да критикује човека са којим се суштински слаже. Сада сведочимо да заговорници либералног капитализма нападају капиталисте. Ако нису против капитализма, зашто су против капиталиста, једно без другог не иде. ,,Делта" није много другачија од ,,Филипа Мориса", БАТ-а, Ју-Ес Стила. Мишковић је баш онакав какав капитализам јесте, похлепан и арогантан, никада сасвим задовољан, жељан већег, опседнут контролом, склон монополим, срдачан према властима, презире немоћ, обожава моћ, ко нема и не треба да има, морал је за слабе.

Мени се чини да је проблем заправо у систему створеном на куповини странака. Ако наша земља почива на законима јачег и богатијег, онда је прави бренд Србије баш ,,Делта". Нико боље од успона ,,Делте" није показао шта је то успех у транзицији, за седам година компанија је постала већа од државе коју је купила. Скоро сиромашна земља показала се као довољна да усрећи Мишковића, али не и да нахрани себе. Нико се није обогатио на јачем, увек је слабији ту да плати, а тешко је наћи слабије од радника у Србији. Брзина којом су нанизане милијарде у ,,Делтином" свету може се упоредити са брзином којом су настајали редови незапослених.

Ако је тачно да је истина лековита, онда би ,,Делта" требало да води кампању за брендирање Србије. Можда баш она зато треба да каже како ми морамо да изгледамо и како о нама треба да се мисли. Ми о себи одавно не мислимо.