Хтео сам да одем пре три дана

Од извештача "Спортског журнала"

БИЛЕРБЕК, 6. јуна – Као да је Роналдињо, Душан Петковић је узбуркао је фудбалски океан који нас запљускује уочи Мундијала. Осмех на лицу с којим је допутовао у Фелден, брзо је нестао, али кад је на утакмици против Корушке у другом полувремену заиграо и чак са позиције штопера стигао да постигне гол, чинило се да ће да полети. Чинило се, а уствари кувало се у њему. Мало је људи знало шта. Јуче се и видело.

– Нисам могао да поступим другачије, – каже Душан Петковић. – Неколико дана сам се ломио, размишљао, разговарао са играчима. Први пут кад сам им рекао да ћу да одем, нису ми дозволили. Али, сада сам чврсто одлучио! Језиво је све то што се причало и писало протеклих дана. Хтео сам да све прекине више, да престане хајка против мене, мог оца, наше породице. Против репрезентације којој је потребан мир уочи Светског првенства... Не постоји проблем између мене и било ког у репрезентацији. Ко је гледао тренинге и утакмицу против Корушке и пратио атмосферу у кампу, видео је да нисам залутао. Показао сам да сам с правом позван у репрезентацију. Очекивао сам да ће све то престати, али уместо тога, постао сам тема политичких емисија.

Душан Петковић даље објашњава:

– Сигуран сам да сам сада направио потез на своју штету који вероватно не би ниједан играч на свету три дана пре Мундијала, али, више нисам могао. Милошевић, Станковић и Кежман су ме убеђивали да то не радим, али, боље је овако за све... Мој отац ме после свега не би ставио у Немачкој ни секунд да играм. Знам га. Али и он и сви репрезентативци знају да смо ми група коју чини 23 играча и да заједно доприносимо снази тима. Један играч је небитан, поготово ако је позван као 23. То јавност заборавља. Направљена је слика као да сам главни играч око којег се ломе копља и који треба не да почне, него да одлучи Светско првенство.

Тешко му је што није са саиграчима, али мислима је у Немачкој: