Како даље са оваквом игром

У овдашњој фудбалској полемици провејава уверење да је наша фудбалска репрезентација сама себе приковала за дно! Зато и не чуди што ће сада борба за бараж и друго место, које сада силно прижељкујемо, бити далеко теже остварити него што се у први мах помислило. Отуда и не чуди што ће по ко зна који пут октобар бити најважнији месец за наше фудбалере, јер нам 11. октобра у госте долази Албанија, која нам је после овог кола преузела место на табели. Сада, после правог фудбалског фијаска, поставља се питање: како што пре и на који начин повратити пољуљано фудбалско достојанство? Стекао се утисак да је Србија прексиноћ врло брзо упала у замку енглеског тима, који је у Београду, након жестоких критика упућених пре свега селектору Томасу Тухелу, успео да пронађе прави пут у овим квалификацијама. Да ли смо овим поразом поново оскрнавили репрезенативни дух?

Никада у дугој историји играња код куће наша репрезентација није доживела тако тежак и болан пораз као прексиноћ. Додуше, исти такав пораз наши фудбалери су доживели 2019. године у Лавову против Украјине. Многи се с правом сада питају шта се то у међувремену догодило са нашим фудбалерима, јер смо у једном тренутку помислили да за наш најпопуларнији спорт долазе много бољи и лепши дани. Очигледно је да прексиноћ нисмо били спремни да будемо достојан противник Енглеској. Хоћемо ли се отрезнити после пораза и пет лако примљених голова или ће овај дебакл оставити далекосежне последице и у наредним рундама квалификација?

Повици са трибина једног дела навијача: ,,Пикси, одлази, Пикси, одлази” као да нису превише узбудили Драгана Стојковића, који је на конференцији покушао да објасни новонасталу ситуацију.

– Били смо немоћни против једне такве екипе – рекли би многи, правдао се Пикси. – Енглези су заслужено доминирали на терену, а ми искрено ничим нисмо заслужили бољи резултат. Једноставно, немоћни сте пред таквим тимовима. Наишли смо „на мину” то је кад-тад морало да се догоди. Наша фудбалска репрезентација у овом тренутку није та категорија. Такође и физичка припремљеност неких играча је била упитна. Наши играчи нису у такмичарском ритму, док су Енглези јаки на индивидуалном плану. Играју тешке утакмице, ми хтели то да признамо или не, у тој физици не можемо да им парирамо. Наравно да ми тешко пада пораз. Да ли можемо да будемо реални? Тешко! Сматрам да апсолутно не припадамо овој јакој групи тимова, као што су Шпанија, Немачка, Француска. Једноставно, то је тако. Овај пораз, колико тежак био, можда је дошао у право време, да се мало пробудимо и да у октобру будемо много много бољи него што смо били прексиноћ. Када су кренуле квалификације, знали смо да ће нам ривал за друго место бити Албанија, а да је Енглеска главни фавоит. Они су друга димензија фудбала.

Многи селектору замерају на погрешној тактици, одабиру играча у овако важној утакмици. Пикси је врло брзо схватио да је погрешио са неким играчима.

– Наша тренутна физичка спремност таква је каква је. После Риге смо морали нешто да мењамо. Енглези су имали четири измене у односу на претходну утакмицу. Та промена код њих се апсолутно није видела, јер имају врхунске играче. Знамо да Митровић не игра три месеца, Влаховић кубури са минутажом у Јувентусу, као и Костић. Недељковић и Самарџић такође. Мислим да у таквој ситуацији нисмо могли више – каже селектор, који је на најјачем удару навијача од марта 2021. године.

Пре само годину дана у Гелзенкирхену чинило се да смо се опасно приближили Енглеској, али овај пораз показао је да за озбиљним фудбалским светом заостајемо бар две светлосне године. Са таквом машинеријом, која са лакоћом прескаче све препреке, са фудбалерима које више не краси само брзина већ и техника – тешко ће изаћи било који тим. Наша је несрећа што смо баш сада наишли на „рањеног лава” јер тамошња јавност била је спремна да отера Тухела, који је практично тек стигао на острво.

Иако је током конференције покушавао да буде духовит, као и до сада, Пикси ипак није успео да сакрије лице уморног човека. Некога ко је од старта под сталним притиском, коме, како каже, многи раде иза леђа. Посебно га је погодило скандирање неких навијача...

– Људи имају право да искажу своје незадовољство. Али у ове четири године много тога је добро урађено. Овај пораз против фудбалске суперсиле не може да поништи досадашњи рад. Ако мислите да смо ми неко фудбалско чудо, да можемо да надокнадимо све што је неко иза нас пропустио, грдно се варате. Можда овај пораз донесе неки бољитак. Уосталом, боље је да изгубите са 5:0 у једној, него да изгубите пет утакмица са 1:0!

Остаје зебња шта ће бити са нашим тимом у наредних месец дана. Да ли ће се играчи опоравити од тешког пораза. Хоће ли бар неко од њих подићи ниво форме који је потребан за репрезентацију. Да ли ће Драган Стојковић и даље бити непоправљиви оптимиста. Уосталом, фудбалска чаршија је показала незадовољство и таман када смо помислили да за наш репрезентативни фудбал долазе много бољи дани. Уследио је тежак нокдаун. Можда би тај ударац лакше поднели да је задат негде у гостима. Али код куће, па још од Енглеза...

Једанаестог октобра ће се видети ко је спреман за опроштај, што и јесте људски и хришћански. Било како било, Србији ће тог дана бити потребнија највећа подршка са трибина. Тај врло важан дуел треба дочекати трезвених глава, јер не би ваљало да нам се понови 14. октобар 2014. године, када су нас Албанци „навукли на танак лед” и службеним резултатом, практично без борбе у Хумској, успели да нам помрсе рачуне. Зато пред ову важну борбу будимо паметнији, јединственији и решени да још једном опростимо нашим играчима. Срби су одувек били народ који је спреман да опрости, али никада да заборави.

Шта ако против Албаније играмо пред празним трибинама?

Права је штета што Стадион „Рајко Митић” у уторак против Енглеске није био испуњен до последњег места. Јер би и оних 8.000 нових људи (смањен капацитет за 15 одсто због казне) и навијача било уз наше играче. Међутим, прексиноћ су се против Енглеске поново догодиле неке сцене, које ће званични делегат засигурно забележити у свом извештају. Стрепимо да само овог пута Уефа не буде још строжа. Јер би то могло да значи да наредних дана ФСС, али и овдашња спортска јавност треба да стрепе. Надамо се само да се неће догодити најгори сценарио, да врло важну утакмицу са Албанијом, играмо пред празним трибинама.

Д. Т.