Мир и наива за напета чула

Ковачица у децембру као и сва села у Банату живи мало успорено и развучено као што „ред и налаже” за тако једно познато место у Војводини чије су слике наивних сликара, Зузане Халупкове, Јана Страхушека и осталих обишле планету и биле излагане у најпознатијим музејима. Јер, не приличи центру наивне уметности источне Европе што признају галеристи широм света, чији су посетиоци амбасадори, председници, политичари, филмске звезде – да живи хаотично и ужурбано.

Мир и нека блага летаргија обухвата све, па и недавно основану туристичку организацију Ковачице. За сада овде још класификују домаћинства која су храбро кренула у сеоски туризам. Јан Пап, директор Туристичке организације Ковачице, каже да ће четири домаћинства и пар њих у припреми, уз новоотворени спортско рекреативни и спа центар – „Релакс” са малим апартманским насељем и 96 места, заокружити смештајну понуду овог уметничког места. Циљ је да сместе, барем два аутобуса на ноћ или две стране туристе који са бродова крстарећи Дунавом дођу из луке Београд посете сликарске колоније и радионице.

Једна од ученица славне Зузане Халупкове је и њена имењакиња Зузана Холубекова која у атељеу марљиво ствара и излаже на свим мередијанима. Жели да сликама прикаже живот и положај жене из окружења („Евина судбина” ) али и свакодневицу банатског села и Словачке мањине као и обичаје Ковачице и окружења. Покушава да настави традицију преношења знања и умећа која јој је славна имењакиња пренела. Планира да оснује малу школу наивног сликарстава коју за сада похађа неколицина таленоване деце из Ковачице али да уз помоћ заједнице ту школу претвори у летњи камп за све који желе да нешто науче али и бораве у домаћинствима, осете живот и обичаје. Каже да и поред сталне поставке коју има у Словачкој и мањег атељеа њен дом је Ковачица па је и своју кућу прилагодила сеоском али и сада већ „сликарском туризму”. Гости поред пријатног смештаја, домаће хране, шетњи по околини али и посетама спа центру и базенима у могу да присуствују стварању нових дела наивне уметности. Можда уз мир и тишину која влада у пространој кући, уз обичаје и песме и прављење умотворина које гаје жене из Ковачице можете опустити своје напете градске живце и потпуно уживати у уметничко – сеоском амбијенту неколико дана и изаћи из наше помало већ вибрирајуће свакодневице. Ако ништа друго такав луксуз се на западу тражи много.