Србија под пуним гасом

Србија за сада нема проблема у снабдевању гасом и дневно у нашу земљу стиже око 10 милиона кубика, тачно онолико колико се допрема и када је ситуација на релацији Русија–Украјина под контролом, потврђено је јуче „Политици” у „Србијагасу”. Уколико би, међутим, како је потврдио и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, смањене испорука гаса из Русије потрајало, Србија би морала да уведе рестрикције и то пре свега за велике индустријске потрошаче.
„Србијагас” би у том случају, према уредби владе, био снабдевач на тржишту,а сачинио би се и план рестрикција, појаснио је први човек те фирме.

Проблем би се решио тако што би топлане с гаса прешле на потрошњу мазута кога има довољно, каже Бајатовић, додајући да за сада још нема разлога за бригу зато што су велики потрошачи и део индустрије због спојених празника на одмору и производња стоји. По његовим речима, већ су обезбеђене довољне количине мазута и релативно брзо се може прећи на грејање тим енергентом.

Упитани како то да је већина европских земаља већ осетила смањене испоруке гаса, а да Србија за сада нема ту бригу, званичници у „Србијагасу” уверавају да је све под контролом и да гасовод преко Украјине за Мађарску, Србију и Босну и Херцеговину није толико угрожен као оно крило које од Украјине иде преко Словачке, до аустријског Баумгартена преко кога се снабдева и Хрватска.

За разлику од Мађарске, која се снабдева истим правцем као и Србија, преко Украјине, Србија би смањене испоруке гаса много драстичније осетила. Пре свега зато што нема своје подземно складиште гаса. Дакле, у случају да нашој земљи буду потребне додатне количине, гас не би могао да се купи код Мађара без обзира на то што имају своја складишта и довољне резерве гаса јер би они све количине задржали за себе, кажу у „Србијагасу”. То, додају, поново отвара питање завршетка јединог резервоара гаса у Банатском Двору на који се чека 25 година. Количине које су летос утиснуте у складиште не могу да покрију потребе Србије. Дневно би из Двора могло да се повуче око 400.000 кубика гаса, што је недовољно, кажу у „Србијагасу”.

Међутим, проблем на релацији Русија–Украјина, како се сазнаје, није само у томе што Украјина не плаћа гас на време, већ и транзитна такса која је мања од два долара по кубику. Европски просек је од два до пет долара, па би Русија хтела да наплаћује транзит по комерцијалној цени. Спекулише се и да је разлог смањених испорука то што Русија нема довољно гаса, а не што Украјина не плаћа, због чега је руски гасни гигант „Гаспром” позвао Европску комисију да осигура надгледање транзита гаса кроз Украјину, што је потврдио и Сергеј Купријанов, портпарол те компаније,а преносе руски медији.   

Грчка је већ обавестила Европску комисију да су јој смањене испорукегаса,а претходно су то учиниле Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска и Чешка, јавио је Итар-Тас. Чешка добија пет одсто мање од предвиђене количине гаса, рекао је представник предузећа „РВЕтрансгас”.

У Грчку, како преноси Ројтерс, стиже за око трећину мање гаса, док су „Булгаргасу” смањене количине за 10 до 15 одсто.

Рестрикције је осетила и Хрватска, којој из Русије стиже 40 одсто укупних потреба гаса, а испоруке су последњих дана смањене за око седам одсто.    
Иако су и Чешкој последњих дана због сукоба Русије и Украјине смањене количине, она неће осетити рестрикције јер има довољне количине плина у подземним складиштима, а уколико јој ни то не буде довољно, додатне количине ћеповући из Норвешке.

Балканским земљамаће наредних дана дневно бити испоручивано мање око 16 милиона кубика гаса.Македонија и Турска су, такође, пријавиле умањене испоруке руског гаса. Из „Гаспрома”је речено да је до смањења дошло због Украјине, која не поштује уговоре о транзиту.

И док Купријанов тврди да је снабдевање преко Украјинеотежано искључиво последица тога што та земља не испуњава своје обавезе из уговора, из украјинског „Нефтагаса” одговорност пребацују на руског партнера, који, по њима, не испоручује довољне количине гаса, а жели да Украјину оптужи за крађу.
Због новонастале ситуације на релацији Русија–Украјина, шефови дипломатија и министри за европска питања земаља-чланица размотрићету тему на састанку у Прагу 8. јануара.

Украјина сада добија руски гас по цени од 179,50 долара, док је цена за Европу 500 долара за 1.000 кубика. Уколико се тај проблем ускоро не реши, Европска унија упозорава да би се додатно могла осетити несташицагаса, будући да ЕУ четвртину својих потреба подмирује управо из Русије, и то највећим делом транзитом преко Украјине.

На питање докле ће Србија стрепити хоће ли Русија усред зиме заврнути гас Украјини и шта је алтернатива, у „Србијагасу” кажу да ће тако бити све до завршетка подземног складишта и градње гасовода Јужни ток. У „Србијагасу” су уверени да оваква ситуација не одговара ни „Гаспрому”, јер због проблема с Украјином губи на рејтингу и код европских потрошача. Паралелни правац снабдевања гасом – Јужни ток решио би дугорочно те проблеме с Украјином.