Конспиративно новинарство

Владимир Ђукановић*

Није ли поента, заправо није ли част, свако ко пише неки текст за новине, небитно да ли је у форми вести, аналитичког текста поткрепљеним изјавама актера или на крају када се пише коментар, да се на крају потпише?

Као клинац сам сањао да ми текст изађе у новинама и да свако чита оно што сам срочио. Да моје име шљашти и да поносно свима показујем да је мој текст изашао. Но, данас то изгледа више није случај, па чак и када су изгледа у питању и универзитетски професори.

Наиђох у дневном листу „Данас” од суботе на текст под насловом „Право и последице револуције” чији је потписник, веровали или не, Пријатељ студената, који на крају текста додатно појашњава да је професор и стручњак за транзициону правду, шта год то значило. Истина, било би лепо када би нам неко објаснио каква је то област „транзициона правда” и ко се на научној основи бави истом, као и да ли је неко научно дело или текст из те области написан и ко су аутори. Шта заправо подразумева термин „транзициона правда”. Да ли је она осветничка, реваншистичка, да ли је можда увод у свеобухватно праведно друштво?

Овако, имамо конспиративног аутора који се бави још конспиративнијом облашћу, а даје себи за право да тумачи у тексту шта су оправдани акти према властима и како се до правде долази. Тако овај мистериозни аутор у том фамозном тексту наводи да тзв. студент Богдан Јовичић „не би смео да буде у притвору, јер он је пружао легалан и праведан отпор насилном режиму”.

Дакле, јасно је да је поента текста у ширењу револуционарних идеја, односно подстицању да се чини насиље према полицији као чувару власти како дотично то тумачи, али и свима који подржавају власт, јер они по њему подржавају насилни режим, а против таквог режима је све дозвољено, јер је то праведно. Фамозни универзитетски професор који не сме да се потпише именом и презименом све то додатно појашњава да се „право на отпор осењује екс анте на основу злочина тираније која се руши, а не екс пост факто на основу оног што ће доћи после. Дужност је свих да се боримо за слободу против тираније која постоји сада”.

Простим језиком речено, ми смо умислили да је сада тиранија, без обзира што пишемо шта хоћемо, палимо тиранинове просторије и премлаћујемо његове присталице, тучемо полицију, навлачимо медијски сваки дан мржњу према тиранину и сви су дужни то да раде, а ако не раде они су за тиранина, па су и они легитимна мета. Такав став се додатно појачава наводима: „Држава се понекад пореди са живим организмом, а револуција са хируршком операцијом. Операција је болна и ризична. Пацијенту може да буде горе пре него што му буде боље. Али када је тумор тираније захватио виталне органе, операција је једина опција. Хирург који поступа по правилима струке није крив ако исход, упркос свему, не буде добар.”

Према томе, „универзитетски професор” се у својој опсени узнео до нивоа да препоручује колегама студентима да је само револуција опција, а ако она и не успе, нема везе, јер су свакако применили једину могућу опцију. Дакле, чак и ако се изазове грађански рат, то је сасвим у реду, јер се устало у борбу против тиранина, па чак и да се не успе и да има жртава, то је по „професору” била једина могућа опција.

На страну што ова кукавица, ако уопште постоји, није смела ни да се потпише. Туђу децу би гурала у погибију, а не своју. Но, искрено сам мишљења да овакав лудак, без обзира на чињеницу што ништа лепо не мислим о највећем делу наших универзитетских професора, заиста не постоји. Уколико постоји, онда је он срамота за српски универзитет и да је среће да се истрага спроведе и да буде најурен.

Пре бих рекао да је ово текст редакције „Данаса”, лажно потписан на начин како је потписан. Но, овакво хушкање на неистомишљенике, означавање неистомишљеника лицима које подржавају тиранију и уопште означавање садашњег стања у српском друштву тиранијом од стране власти, апсолутно је недопустиво и нема никакво утемељење. Чак би се могло рећи да ми данас на делу имамо тиранију мањине и то баш оваквих који овакве бљувотине пишу и подстичу на сукобе, јер та мањина блокира улице и институције и малтретира већину. Но већина не захтева да се напада мањина, а агресивна мањина очигледно у недостатку идеја једино што види јесте да лансира овако лажне и идиотске памфлете и да подстиче на мржњу према неистомишљеницима.

У сваком случају, надлежне установе би ауторе оваквих текстова најхитније морале да хоспитализују.

                                                                        *Народни посланик