Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МИНИСТРИ МАЛИ И СЕЛАКОВИЋ ОБИЛАЗЕ РАДОВЕ САВСКОМ ТРГУ

Историјски музеј Србије коначно добија свој дом

На реконструисаном Савском тргу биће музејска четврт са још три нова музеја - Дечји музеј, Музеј града Београда и Музеј Николе Тесле
Историјски музеј Србије коначно добија свој дом
Министри Мали и Селаковић на Савском тргу (Фото Танјуг - Р.П.)

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и министар културе Никола Селаковић обишли су данас радове на Историјском музеју Србије, који ће бити ускоро смештен у некадашњу зграду старе Железничке станице на Савском тргу у Београду.

Министар Синиша Мали каже да до краја 2026. године овај музеј би требало да буде сређен и спреман за отварање.

„Заслужили смо ово. Биће бруто 9.000 квадрата, рекао је Мали и додао да ће у згради старе Поште, после реконструкције, бити Археолошки музеј и две сцене.

„Гледаћемо и да Музеј Николе Тесле завршимо до Експа. Градимо и нови Природњачки музеј, који ће бити потпуно другачији. Добијамо још једну велику атракцију, Музеј града Београда, и коначна реконструкција Музеја ваздухопловства. Један огроман инвестициони циклус, велики посао. Са повећањем пензија од 1. децембра, ускоро иде повећање плата у здравству и просвети, упркос изазовима Србија не стаје, ради се и гради – каже Синиша Мали.

Министар Мали је рекао да се у оквиру изградње и реконструкције музеја у Београду гради нови Природњачки музеј на делу парка Ушће, који ће бити поптуно другачији од малог музеја на Калемегдану, да је скоро завршена реконструкција Музеја града Београда и да у наредних неколико недеља крећу радови на изградњи Београдског акваријума у парку Ушће.

Мали је рекао да ће бити реконструисан и Музеј ваздухопловства код аеродрома.

„Осим што ћемо овај лепи део, стари део средити, направићемо још два велика комплекса, где ћемо имати и велики број изложених авиона и ваздухоплова, а с друге стране још једну велику атракцију. И тај део, тај музеј ће такође бити готов до Експа. Дакле, један огроман инвестициони циклус, ми смо га назвали "Србија скок у будућност", има 323 пројекта у целој нашој Србији који су управо везани за 2027. годину.

Министри Мали и Селаковић на Савском тргу (Видео исечак Н)

Неки од тих пројеката који су везани за Београд овде су данас пред вама, тако да велики посао радимо. Србија не стаје, Србија се гради. Чули сте и председника Вучића, повећавамо пензије за 12,2 одсто од 1. децембра, за пар дана од 1. октобра иде повећање плата у здравству и просвети ванредно од 5,0 одсто, а минималну зараду повећавамо за 9,4 одсто од 1. октобра, а од 1. јануара за још 10,1 одсто на 551 евро", рекао је министар Мали и додао да упркос свим и унутрашњим и глобалним изазовима, Србија не стаје и наставља да ради и да се гради.

Министар Никола Селаковић каже да ће у музеју бити "од антике до српке државности" и напомиње да се види колико је зграда страдала у ратовима.

„Ми као народ и држава имамо шта да покажемо. Дошло је време да се тиме бавимо, имаћемо нових шест музеја, то ниједна европска престоница није имала деценијама и више. Све ово је било пола под шутом и земљом, пола под водом. Јавила се огромна количина стајаће воде, мораће да се санира влага“, каже министар културе.

„Историјски музеј саграђен је 1963. године. Тим музејом се није бринуло на мајчински и очински начин. Ова зграда је од великог значаја, она постаје својеврсни образовни центар. Овде ће будуће генерације знати да нисмо дрво без корена. У средњем веку наша земља се ретко називала Србијом, већ српским земљама.

Све ће то моћи да се види у овом музеју. Оно што бих овде рекао, ми када ову зграду завршимо, нама остаје период после Другог светског рата, а на месту где се сада налази Историјски музеј треба да сместимо средњи век“, рекао је министар културе.

Селаковић је рекао да је зграда у којој ће бити Историјски музеј сама по себи  споменик културе од великог значаја, али да она постаје и својеврсни образовни центар, где ће све будуће генерације деце и младих учити о српској државности, знајући да нису дрво без корена.

Истакао је да шест нових музеја које ће имати Београд за две године говоре о томе колико држава улаже у очување културног наслеђа.

"Кад дођете на Црвени трг у Москву, ту вам је Историјски музеј Русије, дакле, на главном градском тргу. Када одете у Париз, када одете у Лондон, када одете у Беч,  имате историјске музеје у самом центру града. Ми то нисмо имали. Ево, ово вам је показатељ колико се није водило рачуна о култури, колико се није водило рачуна о нашој државности. Сада је дошло време да се тиме бавимо озбиљно", рекао је Селаковић.

Министар је додао да ће музејска четврт око старе Железничке станице бити завршена до 2027. године, када ће се у Београду одржати Експо.

На реконструисаном Савском тргу налазиће се музејска четврт са још три нова музеја - Дечји музеј, Музеј града Београда и Музеј Николе Тесле.

Музејска четврт је предвиђена на потезу од Савског трга ка Ресавској улици и Мостарској петљи.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на тргу Николе Пашића у Београду.

Пројекат измештања музеја део је плана "Скок у будућност - Србија 2027", а његова бруто вредност износи 1,9 милијарди динара.

Историјски музеј Србије основан је 1963. године, а организационо се састоји од неколико одељења: Историјско, Археолошко, Опште, Одељење материјалне заштите културних добара, Одељење документације, Одељење за презентацију, Одељење стручне библиотеке и Одељење заједничких послова.        

У саставу Музеја је и Конак кнеза Милоша Обреновића на Топчидеру, који представља један од последњих градитељских и уметничких трагова османске културе у Србији.                        

Подигнут је 1831. године као главна зграда дворског комплекса, а његов неимар био је Хаџи Никола Живковић.

Историјски музеј Србије је за свој рад добио неколико високих признања - Вукову награду 1997. године, награду Музејског друштва Србије Михаило Валтровић 2015, а 2013. године је одликован Сретењским орденом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.