Цена поновног запошљавања

На основу искустава из земаља Европске уније, уверен сам да је и код нас најважније задржати постојећа радна места, јер је већи трошак за државу кад неко ко је имао радно место треба поново да се нађе на тржишту рада

У буџету Републике Србије за 2009. годину за активне мере запошљавања одвојено је три милијарде динара, дакле исто каои у 2008.

Према подацима Националне службе запошљавања (НСЗ), структура престанака радног односа у Србији није се битније променила у последња четири месеца. Укупан број престанака, у периоду јануар–новембар 2008. износи 553.983, а само у новембру је 56.041. Међутим, у истом раздобљу регистровано је укупно 681.310 заснивања радног односа, а у новембру 59.184! Још увек је, дакле, већи број запошљавања од броја престанака радног односа.

Највећи број престанака - у новембру прошле године - односи се на завршетак рада на одређено време – 31.515 (56 одсто), затим на закључивање споразума с послодавцем о престанку радног односа 11.559 (21 одсто). У пет одсто случајева (2.787) имамо писмену изјаву запосленог да жели да прекине радни однос, док је престанак потребе за радом запослених због економских, технолошких и организационих промена регистрован код 2.443 радника (4,4 одсто). Подаци из октобра су слични.

НСЗ има читаву листу програма за незапослене и оне који су остали без посла. Најпре, са сваким незапосленим појединачно утврђујемо план запошљавања, на основу којег се дефинише начин на који можемо да помогнемо одређеној особи. Незапослени се углавном упућују на обуку, преквалификацију или им се нуди новац за самозапошљавање.

У центру нашег интересовања су и послодавци којима је потребно обезбедити повољну пословну климу како би започели или проширили посао. Циљ нам је да се повећа број оних који раде код послодаваца за плату, а смањи или бар не повећава број запослених у државној администрацији.

У случају изразито неповољних кретања на тржишту рада, влада би требало да размотри могућност додатног смањења пореза и доприноса на зараде, који у овом тренутку и те како оптерећују касе послодаваца. Таква мера би била неопходна, јер притиснути потребом да смање трошкове пословања послодавци најчешће прибегавају смањењу броја запослених.

Будући да је важно помоћи младима, али и старијима од 45 и 50 година, особама са инвалидитетом, лицима ромске националности – Министарство економије и Национална служба запошљавања су понудили послодавцима олакшице приликом запошљавања ових категорија људи. Реч је о смањењу или ослобађању плаћања пореза и доприноса за поменуте групације назапослених. Послодавцима се нуде и субвенције за свако новоотворено радно место – у распону од хиљаду до две хиљаде евра – у зависности од развијености подручја на којем послују.

На основу искустава из земаља Европске уније, уверен сам да је у овом тренутку и код нас најважније задржати постојећа радна места, јер је већи трошак за државу кад неко ко је имао радно место треба поново да се нађе на тржишту рада и кад му је потребно поново помоћи да се запосли. Нарочито зато што незапослени тада има право на коришћење новчане накнаде, а политика запошљавања је заснована на активном тражењу посла и што мањемкоришћењу средстава из буџета.

То не значи да по сваку цену треба сачувати непрофитабилна радна места и стварати још веће економске проблеме већ послодавцима треба пружити подршку да на здрав начин одрже постојећа радна места.

Директор Националне службе запошљавања