Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боголика природа Тесле

Боголика природа Тесле

Пре равно две године изашао је роман Владимира Пиштала, „Тесла, младост”, али би се читањем само првог дела најављене трилогије могао стећи непотпун, чак погрешан утисак, без целовитог увида у интегрално дело,„Тесла, портрет међу маскама”.

Пре свега, зато што је пре две године у светлу прославе годишњице, Теслин живот и рад био у центру медијске пажње, а Пишталов се роман, помало неправедно, ишчитавао у том изванлитерарном контексту. Осим тога, ма колико Теслина биографија чак и у младалачким данима била необична, Пиштало ју је, нагињући, у првом делу, психолошком роману, користио као припрему за формирање лика који ће тек у другом делу постепено израстати у Николу Теслу каквим га писац доживљава, у особу која га је и подстакла на писање.

На то указују пажљиви избор и акцентовање преломних тренутака из младости, управо оних делова биографије који еквилибрирају на танкој линији између маште и стварности, пружајући основ за касније поетско преобличавање, попут оне о смрти боголиког брата чија приказа до краја неће престати да прогања Теслу. Како роман одмиче, епизоде преузете из биографских извора се све више, готово некритички гомилају што донекле загушује нарацију, али се, уз помоћ све снажнијег онеобичавања чињеница, истовремено потенцирајући фантазмагоријско и ониричко искуство лика, и нарација постепено преображава и прелази из приповедачког у поетски дискурс. Тако се реализам психолошко-биографског романа у првом делу, како се Теслин лик формира у особу несвакидашњих способности и навика, у другом делу мења и добија поетску фактуру препознатљиву из ранијих Пишталових дела: згуснуту реченицу, тешку од метонимијских и метафоричних фигура, онеобичавање стварносног, литерарно надилажење искуственог артифицијелним, екстатичко емотивним и фантастичким исказима.

Поетизовање романескног, као кључна одредница и ове Пишталове прозе, ослања се на његов досадашњи списатељски рад, како из доба Мануфактуре снова, тако још више из књига о Александру Македонском и Корту Малтезеу, тешко сводивих на биографски жанр. У роману „Тесла, портрет међу маскама” сва ова искуства израстају у прозу која има узлазну линију од пијана до крешенда, од севања муња издвојених поетских реченица до олујних вртлога завршних епизода где се у већој мери потискује наративно на уштрб поеме о трагедији генија.

У жељи да избегне класично фабулирање, писац склапа мозаичне слике од битних догађаја Теслиног живота – кључних реченица, утисака, визија, снова. Поглавља су кратка, сведена на дијалоге од само неколико пажљиво бираних реченица, описе од једне метафоричне сентенце, реминисценција које не трају дуже од помисли која сине и одмах утихне. Изломљена фактура текста се тако открива у бљесковима, што је и раније била једна од кључних карактеристика Пишталовог рукописа, и ова стилска одредница се на известан начин уклапа у Теслину биографију из које је познато да су му се генијална открића откривала у бљесковима.

Владимиру Пишталу је веома стало да ову биографску чињеницу више пута нагласи, као и да је формом свога романа што верније подржи. Теорија о боголикој природи Теслиног лика, преузета из бројних биографских текстова о Тесли, где се он сам декларише као земаљски пријемник за божију промисао, проводникизмеђу више и ниже свести, погодује писцу који је и претходне ликове за своје романе, Александра Великог и Корта Малтезеа, бирао на основу њихових необичних живота (реалних или измишљених, за књижевност није од важности), да би их у романима пароксистички доводио до ивица на којима се сударају реалност и фантазија.

И поред секвенцијалног приступа који се базира на сликама-бљесковима, Пиштало читаоца традиционално, хронолошки води кроз Теслину биографију не укидајући је, већ само сапињући догађајност онолико колико је то неопходно зарад израстања надреалног слоја који треба да на једном вишем, поетском нивоу транспонује чињенице у спознају, што је вазда и био можда једини стварни заједнички прохтев читалаца и писаца. А Теслин лик остаје и даље надреално загонетан, вероватно и стога што литература увек поставља питања а ретко када даје готове одговоре.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.