Још једна ледена седмица у Србији

Анализа тридесет главних метеоролошких станица показује да су и минималне и максималне дневне температуре у Србији, како се то каже према утврђеним метеоролошким стандардима, „веома хладне”. Плетене шалове, вунене капе и топле рукавице, без којих се последњих дана ретко ко усудио да изађе из куће, грађани Србије моћи ће да „окаче о клин” тек после наредне седмице, када прогностичари најављују отопљење.

Изузетно хладан период који је захватио Србију 25. децембра 2008. године карактеристичан је по мразним и леденим данима у континуитету.

– Мразни дан је када је минимална температура испод нуле, а ледени када је максимална температура испод нуле. Одступања од просечних дневних максималних и минималних температура износила су и до минус десет степени Целзијусових. Анализе методом перцентила, што је статистички метод за једнообразну оцену климатских елемената препоручен од Светске метеоролошке организације чија смо ми чланица, показује да су у овом периоду и минималне и максималне дневне температуре на свих 30 свакодневно анализираних главних метеоролошких станица биле углавном у домену „веома хладно” – објаснила је за „Политику” Јасминка Смаилагић, шеф одсека за климатске анализе и прогнозе у националном центру за климатске промене Републичког Хидрометеоролошког завода.

(/slika2)На Бадњи дан, 6. јануара ове године, температура у Сјеници је пала чак до 25. подеока испод нуле, а апсолутни минимум температуре ваздуха у јануару у Србији забележен је 13. јануара 1985. када се у Сјеници температура спустила до минус 39,5 степени Целзијусових. Најнижа јануарска температура од минус 26,2 степена у Београду је измерена 10. јануара 1893. године. У другим крајевима Србије најнижа јануарска температура кретала се од минус 25 до минус 30 степени.

– У јануару је нормално да максимална дневна температура у Београду буде између један и четири Целзијусова степена. Хладно је ако је температура између минус један и плус један, веома хладно када се спусти између првог и четвртог подеока испод нуле – објашњава наша саговорница додајући да се екстремно хладним сматрају температуре ниже од четири степена испод нуле.

Екстремне температуре ваздуха и нагле смене изузетно топлих и изузетно хладних периода у Србији, како каже Смаилагићева, представљају неке од карактеристика климатских промена.

Како је најављено, максимална температура у Београду данас ће бити минус четири степена, а минимална очекивана је минус једанаест. У Новом Саду се очекује још хладнији дан, па је најављена максимална температура од минус пет и минимална од минус дванаест степени Целзијуса. У Нишу ће се температура кретати од минус два до минус шест степени. Очекиване биометеоролошке прилике имаће, како наводи Хидрометеоролошки завод, неповољан утицај на хроничне болеснике. Очекиване су метеоропатске реакције у виду главобоље, раздражљивости и реуматских болова. Учесницима у саобраћају се, због оваквих климатских услова, препоручује максималан опрез.

Б. Малиш

-----------------------------------------------------------

Усеви нису угрожени

Временски услови су уобичајени за најхладнији месец у години и озими усеви и воће нису угрожени тренутним ниским температурама, каже Срђан Милакара, агрометеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

– Температуре јесу ниже од просечних за ово доба године, приземни мразеви су достизали и минус десет, 15 степени. Међутим, снег је који је раније пао заштитио је озиме усеве и направио добру термоизолацију. И снег који је пао последњих дана је добродошао за усеве тако да нема зебње да ће бити неке штете. Пшеница је на време прошла све фазе каљења, ни воће није угрожено, а битно је само да не буде дубинских мразева у земљишту. Према садашњим прогнозама, таква хладноћа се не очекује – каже Милакара.

Ј.  Р.

-----------------------------------------------------------

Лед оковао и Тису

Нови Сад – На јучерашњем састанку у Јавноводопривредном предузећу „Воде Војводине” проглашена је редовна одбрана од загушења леда од државне границе са Мађарском до ушћа у Дунав, односно на целом току кроз нашу земљу. Дебљина леда на Тиси достигла је десетак центиметара, што условљава обуставу речног саобраћаја. Лед је захватио од 50 до 80 одсто водене површине (највише код Новог Бечеја) и многа пловила су до даљег окована ледом.

Тиса је четврта река у Војводини на којој је проглашена одбрана од леда. Поред ње, одбрана је проглашена и на Тамишу, где је обухваћеност речног тока углавном стопостотна, а дебљина леда до 15 центиметара. Слично је и на Старом Бегеју и Пловном Бегеју.

Одбрана од леда реализује се на укупно 350 километара речних токова у Војводини. На све четири реке мере одбране се спроводе од ушћа до државне границе: на Тиси на 164 километра, на Тамишу на 118 километара, Старом Бегеју на 37 километара и Пловном Бегеју 32 километра.

Новосадско предузеће „Херој Пинки”, које једино код нас има ледоломце, припремило је и овог пута разбијаче леда на рекама и то још првог децембра 2008, о чему је благовремено известило „Воде Војводине”. Међутим, одатле се ни до данас нико није одазвао да би потписао уговор о коришћењу ледоломаца – тегљача „Чакор” и „Вучево” и ледоломца – гурача „Петроварадин”.

Како је „Политици” јуче речено у предузећу „Херој Пинки”, и поред тога сва три ледоломца су спремна да дејствују. Иначе, на Дунаву за сада нема леда.

С.  Живковић