Побуна модног идеалисте

Авенија Жорж Пети у Паризу, велика улица високе моде са бајним палатама и чудесним излозима украшеним елегантном одећом вртоглавих цена, генерални је штаб недостижног. Том царству неодољивих, неостварљивих снова припада и Италијан Стефано Пилати. Већ три године, овај четрдесетчетворогодишњи Миланез (пореклом из Милана) ради као стилиста у чувеној модној куци Ив Сен Лоран.

Ових дана, његов револуционарни манифест, штампан у два милиона примерака, почиње свој почасни круг. Бесплатно се дели у подземним железницама, библиотекама, музејима и као додатак неким часописима. Вец је дистрибуиран у Њујорку приликом отварања септембарске модне недеље, у Милану и Паризу за време трајања pret-à-porter-а, затим следе Лондон,  Барселона, Берлин...

Дизајнер Пилати је чврсто одлучио да промени модни тренд и да своје идеје учини доступним свим женама. Његов "Модни манифест" се родио у тежњи да објасни да мода није само једна ташна или јакна, него, у целини, једна тенденција, која треба да се подели са више особа. Италијански креатор објашњава да је у чаробном свету моде лако бити смрвљен и изманипулисан. До јуче, креатори су били ти који су водили главну реч. Модни журнали су били функционални: постојале су лепе фотографије и одећа се продавала, а фотографи су придавали вредност артиклима из фабрике снова. Сада више није тако. Све је у кризи. Модним потрошачима стижу јалове поруке из часописа. Нема блиског односа између купаца и стилиста. Фотографи, часописи и маркетинг испречили су се између креатора и потенцијалног купца. Фокус и службени задатак моде, који се састоји у томе да се стигне до фризерке, даме и девојчурка, нестао је из видокруга.

Модни циркулус вициозус између новина, фотографа и модних оглашивача постао је довољан сам себи да готово сасвим искључује гледиште читатељке која све мање купује, како модне магазине, тако и одећу и модне додатке, jер у журби да подигне ниво слици, мода је изгубила сопствени лик. Неприкосновени краљеви уметничке фотографије бирају скупа и егзотична места за снимке. Резултат су снимци са анорексичним манекенкама обавијеним у скоро невидљиву гардеробу захваљујући разноразним артистичким сфуматима. Мода је изгубила централни положај, не само зато што извесне ствари могу себи да приуште само супруге руских милионера или добро плаћених фудбалера већ и зато што мода која не успева да се учини видљивом губи сањалачку моћ. Штета, губитак воље за гледање, маштање, жудњу, куповину и осећање да ћемо баш у тој новој хаљини измамити бар један уздах, или у тим тесним панталонама постати непобедиве, оштећује једну од најкреативнијих и фасцинирајућих индустрија.

Пилати се труди да поново освоји госпођу "Tout le monde", како је називају у Француској, "која не зна ни одакле долазим, ни ко сам, нити шта сам представио на модној ревији прошле године. Зато сам се одлучио за "улични" манифест. Нисам мислио на каталог, већ на идеју, размишљање преведено у хаљине. Данас мода има потребу за смислом. Свет троши, али такође жели да зна шта купује. Сматрам да савремени начин бављења модом подразумева не само продавање као вид привлачења, него и осмишљавање ствари. Видети подразумева културу која постаје елеганција. Важно је да ово размишљање стигне до познатих модних кућа. Тачно је да оно неће променити много. Цена Ив Сен Лоранових креација ће остати иста и, ако можеш, ти ћеш их купити или не. Али, барем ће реч мода имати смисао, не само за неколицину одабраних. Надам се да ће свет схватити ову поруку, која нема намеру да продаје, већ да прича о моди".