Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МАРКО ЂУРИЋ НА БЕРЛИНСКОМ ПРОЦЕСУ

Србија спремна за ЕУ

Не желимо последње вагоне, већ заслужујемо и припадамо равноправно за столом за којим се одлучује о безбедносним, политичким и другим питањима у Европи, поручио је шеф дипломатије
Србија спремна за ЕУ
(Фото А. Васиљевић)

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је јуче, након састанка министара спољних послова учесница Берлинског процеса у замку Хилсборо код Белфаста, да је Србија послала снажну поруку да је спремна за Европску унију, али на равноправним основама, те истакао да је добро што се и од неких од највиших званичника држава чланица ЕУ чула поновљена посвећеност проширењу уније. Ђурић је рекао да се разговарало о европским интеграцијама региона, али у појединостима и о ситуацији у БиХ и о односима Београда и Приштине, те о низу других питања, истичући да је, као и увек, искористио прилику да изнесе чињенице.

Ђурић је новинарима пренео да су иза врата замка министри спољних послова са Балкана, из ЕУ и домаћина Велике Британије, разговарали о низу тема, пре свега о европским интеграцијама и напоменуо да је за Србију веома значајно да има перспективу да добије равноправно место за европским столом. Додао је и да се, у сусрет посети председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен западном Балкану, разговарало о томе како убрзати европске интеграције региона.

Ђурић је рекао и да се разговарало о осетљивој теми помирења у региону, преноси „Косово онлајн”. „Многи од нас носе боли из претходних ратова, нема породице која није дотакнута оним што се дешавало, али је јако важно да тражимо пут сарадње. Ми смо покушали да наступимо на другачији начин, не с идејом свађе, упирања прста, већ одговорно загледани у будућност региона, који мора да спаси младу генерацију и искористи свој потенцијал”, нагласио је шеф српске дипломатије.

Подсетивши да је Србија за мање од деценије успела да удвостручи своју економију, навео је да је за земљу кључно да има отворене канале сарадње са суседима. „Разговарало се и о изазовима будућности, говорио сам о нашем председавању глобалним партнерством за вештачку интелигенцију и о изазовима које ће она донети економији, али и информативној сфери, политичким процесима у региону. То све треба унапред да антиципирамо и да на уређен начин томе приступимо”, рекао је Ђурић. Навео је да је било много речи и о конкретним регионалним проблемима и темама, али да нису сви међу његовим колегама имали конструктиван и ка будућности окренут приступ.

„Нисам овде да било кога јавно прозивам, јер то не би допринело сврси и циљу скупа. Грађани треба да знају да је Србија имала одговоран и ка будућности оријентисан приступ. Наши домаћини су урадили изузетан посао да нам приближе мировни процес који је у Северној Ирској довео до поделе власти између некада потпуно незамисливо удаљених протестаната и католика, њихових политичких представника. Данас зидине овог замка красе слике политичких лидера који су до 1998. били буквално зараћене стране у сукобу који је однео хиљаде живота. Надам се да ће то моћи да послужи као пример за решавање неких од проблема у нашем региону”, рекао је Ђурић.

На констатацију да је домаћин, министарка спољних послова Велике Британије Ивет Купер, споменула да 30. годишњицу Дејтонског споразума, Ђурић је рекао да је у појединостима било речи и о ситуацији у БиХ и о односима Београда и Приштине, ако и о низу других питања, истичући да увек искористи прилику да изнесе чињенице. „Било је много страсти у неким од наступа, али ми смо се задржали на чињеницама и конструктивном приступу”, додао је министар.

Додао је да он, као и председник Србије Александар Вучић и сваки члан Владе Србије, осим што на сваком месту штити српске националне интересе, има у воду одговорност да се допринесе очувању стабилности у региону као кључног предуслова за економски развој и очување младе генерације, покушајем да се направи „нека врста брака” између прагматизма и вредности. „У том смислу, задовољан сам тиме што Србија дефинитивно јесте одавде послала снажну поруку да је спремна за ЕУ, али за равноправно место за столом. Не желимо последње вагоне, већ заслужујемо и припадамо равноправно за столом за којим се одлучује о безбедносним, политичким и другим питањима у Европи”, назначио је Ђурић.

Коментаришући изјаву немачког министра спољних послова Јохана Вадефула да ЕУ мора да предузме конкретне кораке и да је западном Балкану место у ЕУ, Ђурић је истакао да је добро што се од неких од највиших званичника држава чланица ЕУ могла чути поновљена посвећеност проширењу уније, јер увиђају да су глобалне турбуленције такве да, уколико не буде већег европског јединства, не само што ће Балкан остати Ахилова пета континента, већ ће у случају да Европа не постане више јединствена и снажније окупљена, континент бити у ризику да постане шаховска табла у геополитичком одмеравању великих сила.

Указао је да се Србија налази на централној раскрсници југоисточне Европе и без Србије равноправно за столом не може бити заокруженог процеса уједињења Европе. „Ми смо стар и поносан народ, једино прихватамо равноправно место. Не други, не трећи ред. Ми смо дали милионе живота за слободу Европе у 20. веку и данас доприносимо економски, културно и на друге начине. Достојанствен смо народ, одговоран и озбиљан, који доприноси стабилности региона”, поручио је Ђурић. Зато му је, каже, увек драго кад је Србија позвана да, као јуче, на равноправној основи учествује у разговору о европским питањима.

„Задовољан сам што су данашњем самиту присуствовали министри спољних послова Немачке, Велике Британије и низа држава чланица ЕУ из окружења, разговарао сам с њим о резултатима које Србија постиже у економији и у реформама. Србија не само да не заостаје за земљама региона, већ у економији и по спољном дугу, па животном стандарду, она је на нивоу, па и испред земаља које су пре више од 15 година постале чланице ЕУ”, навео је јуче Ђурић.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovica milenković
Već me nerviraju ovi što su protiv pitajte obične građane uveren sam da je velika većina za
navodno spremni
Ako je vecina naroda protiv u cije ime on govori?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.