У борби за музичког Оскара

Прошло је тачно пола века од доделе прве Греми награде. Ова угледна музичка манифестација током пет деценија прерасла је у праву институцију и може се поредити са доделом Оскара у филмској индустрији. Упркос бројним критикама да овај догађај често запоставља право стање на светском музичком тржишту и укусе публике, као и да доприноси „гомилању награда” ионако великих звезда, за Греми се из године у годину надмеће све већи број угледних музичара и бендова широм света.

Све је почело сада већ давне 1958. године, када је америчка музичка институција NARAS (The National Academy of Recording Arts & Sciences), са седиштем у Лос Анђелесу, одлучила да покрене акцију номинација и доделе Греми награда, делом и као вид доприноса афирмацији популарне музике и надолазећих праваца као што су рокенрол и поп. Чињеница да се Оскар додељује још од 1927. подстакла је челнике NARAS-а да направе својеврсни пандан филмској церемонији и уз ништа мању свечаност и гламур доделе награде најзаслужнијим ауторима током минуле године. Првих неколико сезона доделе Гремија протеко је у дубокој сенци старијег филмског „брата”, делом због незаинтересованости медија за овај вид церемоније, а делом и због тога што је рокенролманија у том периоду још третирана као нешто пролазно, нешто што ће бити кратког века. Развојем музичке индустрије и појавом „глобалних феномена”, односно састава попут „Битлса” и „Стонса”, ствари су почеле да се мењају. Већ средином шездесетих и нарочито седамдесетих година, овај догађај добија на глобалном значају, да би свој зенит достигао током осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Уз изузетак Нешвила 1973. године, од оснивања до данас част да буду домаћини ове манифестације, која се по неписаном правилу одржава у периоду крајем јануара или првој половини фебруара, имали су само Њујорк и Лос Анђелес. Локације су биране тако да задовоље стандарде високог комфора, потенцијалног гламура, али и великог броја посетилаца и новинара. У складу са тим Греми је углавном одржаван у „Шрајн аудиторијуму” или „Стејплс центру” што се тиче највећег града Калифорније или „Медисон сквер гардену” и „Радио сити мјузик холу” када је у питању Њујорк.

Процес номинација је следећи: NARAS и издавачке куће номинују извођаче и остварења која сматрају најрепрезентативнијим у току протекле године. После овог следи више заседања стручног тима, условно речено „жирија”, који чини 150 (некада и више) представника из различитих грана музичко-издавачке индустрије. Ово представља мање-више формални део, како би се са релативном прецизношћу утврдило да је конкретно дело ушло у званичну номинацију за одговарајућу категорију. Наравно, у складу са експанзијом и све чешћом фузијом музичких праваца, овај протокол временом представља све већи изазов и често није стриктно дефинисан.

Комплетна листа категорија у коју улазе поједина дела, извођачи и састави заиста је предугачка. Практично сваки музички жанр (поп, рок, денс, ритам и блуз, џез, реге, кантри, хипхоп, латино, „world”...) заступљен је бројним поткатегоријама. Такође, номиновани се такмиче и за неке од специфичних признања, попут награде за најбољу музику за играно остварење, категорију музичких спотова, дечју музику, аранжирање и компоновање...

(/slika2)Овогодишње, 51. издање доделе Гремија биће одржано 8. фебруара у већ поменутом „Стејплс центру”, иначе дому чувеног кошаркашког тима „Лос Анђелес лејкерса”. У условно речено „најважнијој” категорији, оној за најбољи албум године, такмичиће се „Колдплеј” са издањем „Viva la Vida…”, оксфордски миљеници „Рејдиохед” са „In Rainbows”, Роберт Плант и Алисон Краус са „Raising Sand”, ритам и блуз уметник „Ne–Yo” уз „Year of the Gentleman”, и амерички хипхопер Lil Wayne са „Tha Carter III”. Награду за најбољу песму очекујe да ће понети британска млада ауторка Адел („Chasing Pavements”), затим Естел и Каније Вест („American Boy”), Џејсон Мраз („I’m Yours”),Сара Бареилс („Love Song”) и поново Колдплеј („Viva La Vida”).

За наслов најбољег младог извођача такмиче се Дафи, Адел, „Jonas Brothers”, бенд „Lady Antebellum” и Џасмин Саливен. Баш као и прошлих година, догодило се да у сродним категоријама неки од извођача укупно буду номиновани више пута, док неки, за које се очекивала бар једна номинација, нису ушли у конкуренцију. Ова чињеница опет иде у прилог онима који критикују манифестацију, али, баш као што је то случај и приликом доделе Оскара, али и свих већих догађаја овог типа, немогуће је удовољити свима. Ипак, нема сумње да ће и ове године сви лауреати моћи да се похвале да су ушли у Музички хол славних и дали свој допринос уметности, индустрији забаве и шоу бизниса.

-----------------------------------------------------------

Богата листа лауреата

Дугачку листу добитника Гремија предводи Стиви Вондер, који је у разним категоријама укупно освојио 25 награда. Код жена најуспешнија је Алисон Краус, са укупно 21 признањем. Лиен Рајмс представља најмлађу победницу икад, с обзиром на то да је награду примила са само 14 година. Лени Кравиц је у периоду од 1999. до 2002. године освојио четири узастопна признања у категорији најбољег рок извођача. Легендарна Арета Френклин најуспешнија је ритам и блуз дива са чак 18 награда. Квинси Џонс држи рекорд по питању укупног броја номинација - чак 79.

Рекордери по броју признања у току само једне доделе представљају Мајкл Џексон (1984) и Карлос Сантана (2000). Обојица су тих вечери постали богатији за по осам Гремија. Пет Метини је убедљиво најуспешнији џезер, са укупно 18 титула. Најубедљивији тријумф као група однеле су „Дикси чикс”, које су се 2007. окитиле са пет узастопних признања. Исте године чувени музички продуцент Рик Рубин постао је и званично најнаграђиванији, добивши такође пет награда у једној ноћи.