Облаци црног дима и пепела

У последњим извештајима о стању животне средине у Републици Србији, које је припремила Агенција за заштиту животне средине, види се да је изложеност нашег становништва загађењу сумпор-диоксидом већа него у земљама Европске уније, као и да је изражено загађење азот-диоксидом, првенствено у већим градовима. Аерозагађење настаје и од чађи, односно црног дима, пепела и прашкастих материја другог порекла које угрожавају здравље људи и екосистеме.

Главни извори загађења ваздуха су енергетски сектор, посебно термоелектране, саобраћај, металургија,индустрија, неодговарајуће складиштење сировина и депоније отпада. На листи загађивача су и велике фарме, млекаре, кланице. Само у Војводини регистровано је 75 загађивача, а велики извор загађења ваздуха у Београду су 15 градских топлана појединачне снаге од 50 мегавата.

Према извештају Комисије за заштиту животне средине Уједињених нација сагоревањем лигнита ниског квалитета у Термоелектрани Обреновац, Лазаревац, Костолац и Колубара производе се велике количине пепела, сумпора и азотних оксида.

Термоелектране производе више од 5,5 милиона тона пепела годишње, који узрокује велике секундарне имисије, загађење воде и земљишта и њихову деградацију.

Други велики извори загађења, према извештају Комисије за заштиту животне средине Уједињених нација, јесу цементаре у Поповцу, Косјерићу и Беочину, као и хемијска индустрија у Крушевцу.

По речима Момчила Живковића, директора Агенције за заштиту животне средине, укупна годишња штета која настаје услед загађења ваздуха и ефекта стаклене баште у Србији процењује се на суму између 447,2 милиона и 1,4 милијарде евра, што представља између 1,8 до 5,5 одсто бруто друштвеног производа.

Љиљана Станојевић, помоћник министра заштите животне средине и просторног планирања, каже да Републичка инспекција за заштиту животне средине не подноси пријаве против загађивача ваздуха. Ово би требало да се уреди законом о заштити животне средине који чека на усвајање у Скупштини Србије.

Од 2000. године до данас, закони из области животне средине су само два пута били на дневном реду Скупштине, а има закона који су практично још од 2002. године у форми предлога, упозорава Анђелка Михајлов председник Амбасадора животне средине и декан Факултета заштите животне средине Универзитета ЕДУКОНС.

– Питање решавања вишедеценијског проблема загађења ваздуха део интегралног, системског решавања проблема одрживог развоја (индустрије, енергетике, саобраћаја) и животне средине. Дакле, треба, пре свега, радити на отклањању узрока загађења (замена старих технологија, поштовање стандарда и закона животне средине), а не само реаговати у акцидентним ситуацијама. Екстремне ситуације прекомерног загађења ваздуха треба само да нас тргну и покрену да истрајније системски решавамо проблем – каже Михајловљева

Она истиче да је посебно добро то да информације о загађењу нису више тајна и да се све више препознаје партнерска улога невладиних организација.

Држава је прошле године ратификовала Кјото протокол као и Споразум о регионалном тржишту енергије.

Примена ова два међународна споразума, између осталих, допринеће и смањењу загађења ваздуха у Србији.

-----------------------------------------------------------

Дозволе за рад загађивача

Поред термоелектрана, на листи од укупно 250 највећих загађивача који ће до 2015. године морати да прибаве интегрисану дозволу за рад, односно усагласе свој рад с прописима Европске уније, јесу РТБ Бор, „Азотара”, „Петрохемија” и Рафинерија нафте у Панчеву, хемијска индустрија и металургија у Шапцу, топионица олова „Зајача” код Лознице, затим, хемијска индустрија „Прахово” Јелен До Пожега, Кнауф Сурдулица, „Ју-ес стил” Смедерево –каже Љиљана Станојевић, помоћник министра заштите животне средине и просторног планирања.

---------------------------------------------------------------------------

Отровне материје

Сумпор-диоксид – Безбојан загушљив гас, два и по пута тежи од ваздуха. Најчешће је присутно сузење очију, секреција из носа, кашаљ, кијање, запаљењски процеси респираторног и дигестивног система, промене у крвној слици…

Олово – Врло токсично и напада скоро све виталне делове људског организма

Чађ – Веома фине мале честице које настају као продукт сагоревања. Механички надражују слузокожу дисајних органа, а при дужој изложености узрокују бујање везивног ткива и настанак фиброза.

Угљен-моноксид – Гас лакши од ваздуха, без боје и мириса. Изазива тегобе код срчаних болесника, а концентрације угљен-моноксида које се налазе у великим градовима изазивају вртоглавицу, главобољу и замор.

Жива – Почетни симптоми тровања су несаница, безвољност и нервоза. Затим следе упале ждрела и усне дупље. Онда почиње дрхтање руку.

Хлор – Има утицај на централни нервни систем. Изазива кашаљ, отежано дисање, цијанозу (плавило), оток плућа и смрт. Отровани прво поплави, затим посиви, узнемирен је, осећа болове у глави, вртоглавицу, повраћа, избацује крв из плућа…

Амонијак – Најчешће напада кожу, слузокожу, очи и органе за дисање. Дуже задржавање амонијака у атмосфери може проузроковати озбиљне надражаје плућа, оток и смрт. Слабије концентрације надражују очи, проузрокују запаљења грла и бронхитис.

ВМЦ – Винилхлорид-мономер је основна супстанца за производњу ПВЦ материјала. Светска здравствена организација сврстала га је у прву групу канцерогених материја.Г. Б.