Дневна доза отрова

– Деца у Панчеву имају подочњаке. Чак и она најмлађа. Кад пошаљемо дете негде на планину,на недељу или две, подочњаци сами нестану. – каже за „Политику” Милета Поповић из Панчева, илуструјући средину у којој деца овог града одрастају. Заједно с групом Панчеваца, Милета је 2007. године основао удружење грађана под називом Савет панчевачких сениора (СПАС), које се бори да истина о загађењу животне средине у овом граду доспе до јавности. „Разлика између Панчева и Бора је једино у чињеници што тамо може бити мртвих сутра, а код нас за неколико година”, рекао је Милета.

Заиста, астма, малокрвност и алергије су за становнике Панчева уобичајене бољке. Респираторне инфекције су код малишана 10 до 15 пута чешће од просека у Републици, док је најчешће обољење старијих Панчеваца рак плућа. Својевремено се причало и о посебној врсти карцинома, „раку панчевцу”…

Удружење СПАС је прво јавно проговорило о бензену, опасној супстанци чија је концентрација у ваздуху над Панчевом небројено пута била вишеструко већа од дозвољене. Бензен је, како би стручњаци рекли, геноканцерогена материја, што значи да се преноси на потомство. Он, уз остале отрове, у град стиже из Јужне индустријске зоне, где се и налазе загађивачи – НИС-ова Рафинерија нафте, Петрохемија и Азотара. Поповић каже да трећина грађана Панчева директно или индиректно зависи од ових „отровних” фабрика.

– Годинама уназад нико од запослених у овим фирмама није дигао глас, иако се и њихова деце гуше у опасним испарењима. Градом круже приче да неки од радника имају и дупле здравствене картоне како у јавност не би доспела истина о штетности материја с којима су свакодневно у додиру – рекао је Поповић. Када треба именовати највећег загађивача, Панчевци листом упиру прстом у Рафинерију.

– Међутим, права еколошка бомба заправо лежи испод Јужне зоне, где су загађене и подземне воде. Срећа је да је водоизвориште с кога се Панчево снабдева пијаћом водом на другој страни града – казао је Поповић. Да ни ова срећа неће дуго потрајати говоре и предвиђања стручњака који тврде да би до загађења пијаће воде кроз земљиште могло да дође за петнаестак година.

Јужна индустријска зона окружена је обрадивим земљиштем. На њивама панчевачког атара успевајукукуруз, сунцокрет, соја, поврће. Мештани насеља Војловица, преко чијих кровова се ваљају отровни облаци из фабричких димњака, уверавају нас да је земља око Рафинерије и поред загађења подземних вода „родна”, те да се рецимо поврће са ових њива може наћи и на београдским пијацама.

– Тамо све успева јер је добро „нађубрено” – кроз кисели осмех каже Владимир Деља, члан Градског већа Панчева задужен за екологију. Он тврди да је најболнија тачка панчевачке привреде постројење за прераду отпадних вода за Рафинерију и Петрохемију, којим пливајумазут и уље, а одакле испаравају бензен и олово.

Ипак, Деља каже да је број Панчеваца који су се из града одселили због загађења занемарљив. Напротив, Панчево је једина општина у Војводини која има наталитет у порасту.

– Последњих година све је већи број Београђана који се због релативно приступачне цене некретнина (квадрат у изградњи кошта око 650 евра) досељавају у Панчево. У насељима Стрелиште и Доњи град масовно купују куће, иако се налазе надомак Рафинерије нафте. Станица Беовоза им је близу, па за петнаестак минута стигну одавде до Београда – објашњава Деља.

Он каже да се пракса активирања сирена за хемијску опасност у случају аерозагађења у прошлости показала као беспредметна.

– Сада можемо да кажемо да је то био чист политички маркетинг. Па каква је сврха да узбуните људе, а да им после тога не понудите неко решење? Убудуће ћемо сирене користити само у случају изузетно високих концетрација опасних материја, а грађанима ћемо ускоро почети да делимо упутства с прописаним начинима понашања код различитих врста „отрова” – рекао је Деља.

Као грађанин Панчева, он тврди да је загађење ваздуха у овом месту данас само мали проценат оног што се догађало пре деценију или две, када мерења загађености ваздуха нису ни вршена, а о проблемима овог града је мало ко смео јавно да проговори.

Будући да 70 одсто прихода НИС-а потиче из Рафинерије нафте у Панчеву, а НИС пуни скоро четвртину републичког буџета, грађани окупљени око удружења СПАС мисле да имају решење на који начин би држава Србија могла да се одужи овом граду.

– Панчевци немају резервни град нити желе да га имају. Зато тражимо да се свих 400.000.000од продаје НИС-а Гаспрому да Панчеву, како бисмосамо делимично обештетилистановнике овог града за деценије тровања – поручио је Милета Поповић.

С друге стране, Владимир Деља сматра да ће проблем загађења у Панчеву бити решен тек 2015. године, што је крајњи рок да постојећи загађивачи ускладе свој рад са Законом о заштити животне средине.

– Верујем да ће Руси, као нови власници НИС-а, затворити Рафинерију у Панчеву. Колико знам, Шел, Мол и ОМВ су планирали да исто то учине уколико би купили НИС. Верујем да ће Руси задржати резервоаре и пунилиште, који су недавно модернизовани, а чак и да одлуче да осавремене постројења за прераду нафте, она ће бити много мањег капацитета него данашња.