Поклон Холанђанима

Од нашег специјалног извештача

ЛАЈПЦИГ, 11. јун – Очекивали смо да наш први сусрет на Светском фудбалском првенству, утакмица против неугодних Холанђана, прође по оној народној: трећа срећа. После два пораза на великим такмичењима, на СП у Француској 1998. и на Европском шампионату у Холандији, Лајпциг је био прилика да им се реванширамо, али и да освојимо важне бодове у најјачој групи Мундијала. Селектор Илија Петковић, иако је заступао став да не треба ништа мењати у тиму који има успеха, и у одбрани која се показала веома чврстом и стабилном, ипак је изненадио све. У тиму се уместо Коромана појавио Ненад Ђорђевић, чиме је селектор најавио још дефанзивнију тактику.

Почетак сусрета као да је оправдао његов наум. Наша одбрамбена формација држала је холандске нападаче далеко од мреже Јеврића и сви нападачи нашег противника разбијали су се о бедем на средини терена. Холанђани су били затечени таквом одбраном и нису имали никакво решење којим би се угрозио наш гол. На другој страни то је отварало могућност за наш контранапад, за истурене Милошевића и Кежмана.

И заиста "плави" су у неколико махова запретили Ван дер Сару, а онда је дошао чини се одсудни тренутак за наш тим. Играо се 13. минут када је Предраг Ђорђевић изванредно прошао по левој страни, ослободио се свог пратиоца и идеално центрирао лопту на петерац. У том тренутку, најближи лопти био је Саво Милошевић, она му је ишла на леву ногу, али, однекуд се створио Матеја Кежман, њихов судар је био неизбежан и – Холанђани су се спасли, ни криви ни дужни...

Била је то прилика за којом ћемо, знали смо, тешко зажалити...

Ипак, наш тим је наставио да функционише по плану, Саво Милошевић је два минута касније имао опет лепу прилику, сам ју је створио, али је са ивице казненог простора меко шутирао и лопта је била лак плен Ван дер Сара.

Пропустили смо добре прилике, а на одговор Холанђана није се дуго чекало. После лако изгубљене лопте Кежмана на половини нашег противника, уследио је дуг пас и најбољи играч ове утакмице Робен је, сам између Гавранчића и Ненада Ђорђевића, одјурио ка голу Јеврића и лако га савладао. Већ тада се видело да је потез са Ненадом Ђорђевићем био тежак промашај. Преспор, безвољан, без осећаја за простор остављао је Робена потпуно самог да редовно неометан прима лопту. И са слабијем играчем се то не сме чинити, а камоли са првом звездом холандског тима. Шта је Ђорђевић тражио у овом сусрету, па и на Мундијалу није баш најјасније...

На жалост, Илија Петковић је релативно касно увидео своју грешку, заменио је Ђорђевића у 42. минуту и увео расположеног Коромана, који је одмах унео додатну живост у наше редове.

На одмор се отишло са вођством Холанђана од 1:0, а у наставку уместо, по нашем мишљењу, нашег најопаснијег играча Милошевића у игру је ушао Никола Жигић, да би нешто више покушао у тандему са потпуно индиспонираним Кежманом. Овај младић као да је изгорео у жељу да се докаже у нашој репрезентацији, али и Холанђанима. Холандска одбрана, која је иначе показала многе слабости, посебно је зазирала од Кежмана, али је касније увидела да му ништа не полази за руком. На жалост то је увидео и наш селектор па је уместо Кежмана у игру увео Љубоју у 67. минуту. Нови тандем нападача дао је додатну инјекцију "плавима", боље је заиграо и Предраг Ђорђевић, Короман се одлично кретао, Дуљај је зауставио брзог и продорног Робена, Гавранчић поптуно неутралисао Ван Нистелроја, Нађ Ван Персија. Све је, чини се било ту, али до гола никако нисмо могли. Било је прилика, додуше имали су их и Холанђани, али чини се да је публика на стадиону очекивала да ће пре Ван дер Сар извадити лопту из мреже, него наш Јеврић.

Очекивали смо то и ми, али нисмо дочекали. А било је добрих прилика. Више пута налазили су се наши играчи у шанси, Короман, Станковић, Гавранчић, Жигић, Љубоја, али мање због умешности Холанђана, а више због неодлучности и оклевања ни једна није искоришћена.

Остало је онако како је одговарало Холанђанима, а огромна радост њихових играча и двадесетак хиљада навијача на стадиону у Лајпцигу по завршеном сусрету најбоља су потврда да се по њих све завршило добро уз много среће. Овога пута највише захваљујући нама. Када смо играли добро и стварали шансе нисмо дали гол, а када смо пали за тренутак, примили смо га. То је једноставно не сме тако. Поклонили смо им победу и веома важне бодове.

Централни. Мерк (Немачка). 37.216. Жути картони: Станковић, Короман, Драгутиновић, Гавранчић (СЦГ), Ван Бронкхорст и Хајтинга (Холандија).

Јеврић 8 – Н. Ђорђевић 5 (од 42. Короман 7,5), Гавранчић 7, Крстајић 7, Драгутиновић 7 – Дуљај 8, Нађ 7, П. Ђорђевић 7, Станковић 7 – Кежман 5 (од 65. Љубоја 7), Милошевић 7,5 (од 46. Жигић 7). Петковић.