Аутентични звук Детроита

Да ли се сећате „Супримса”, „Темптејшнса”, Марвина Геја, „Мираклса”, „Комодорса”, Гледис Најт и „Пипса”, „Jackson 5”

Стивија Вондера…Захваљујући тим уметницима свет је упознао и заволео „црни звук”. А свима њима заједничка је једно – „Мотаун”.

Пре два дана навршило се пет деценија од настанка једне од најутицајнијих дискографских кућа популарне музике – „Мотаун рекордса”, односно „Тамла Мотауна”. Тада, тачније 12. јануара 1959. године, Бери Горди је у свом дому основао издавачку кућу. Осим што је свету представио нови соул звук са примесама попа, „Мотаун” је донео још једну прекретницу у, тада, расно подељеној Америци. Била је то прва дискографска кућа коју је држао један Афроамериканац и за коју су снимали углавном Афроамериканци, а која је доживела комерцијални успех. Гордијев „Мотаун” лансирао је тамнопуте звезде које су „покориле” свет и топ листе.

Ако не знате да се управо навршио велики јубилеј – 50 година од настанка револуционарне дискографске куће „Мотаун”, шетња или вожња по америчком граду Детроиту никако не би указала на то, пишу ових дана светски медији. Нико од челника америчког града, по коме је та издавачка кућа добила име и у коме је било њено седиште, ових дана није се сетио да, бар скромно, обележи значајну годишњицу.

Додуше, Детроит је само до 1972. године био седиште „Мотауна”, јер је тада идејни творац те куће Бери Горди, привучен магијом Холивуда, преселио компанију у Лос Анђелес. Иако је и у калифорнијском граду Горди са „Мотауном” имао успеха, то се не може поредити са шездесетим годинама, када су из поменуте куће „изашли” највећи хитови госпела, соула и ритма и блуза.

(/slika2)Детроит, односно Вест гранд булевар 2648 сматра се духовним домом „Мотауна”. На поменутој адреси налазила се кућа господина Гордија, како га је звала већина „његових” уметника, и управо ту је, захваљујући очевој позајмици од 800 долара, Бери Горди направио једно од најуспешнијих царстава у музичкој историји, назвавши га по свом родном граду. Подсетимо, још је Хенри Форд, решен да од скромне луке направи престоницу, Детроит начинио „градом моторне индустрије”. Отуда псеудоним за овај град у држави Мичиген – „Motor City”или „Motor Town”.Отуда и „Motown”.

– Чим је Бери основао кућу, замолио нас је да му се придружимо, али смо га одбили. Сматрали смо да црн човек неће имати шансе да уради нешто у музичкој индустрији – присећа се данас Абдул Дјук Факир, једини живи члан популарне „Мотаунове” групе „The Four Tops”. Седамдесеттрогодишњи музичар, који и даље наступа и једва чека церемонију Греми награда када ће „The Four Tops” добити признање за животно дело, у изјави за Би-Би-Си поводом овог јубилеја, признаје да су, када су коначно пристали да се придруже Гордију, „освојили” џекпот.

Сви музичари вежбали су и снимали у гаражи Гордијеве куће која је претворена у „Студио А”.Седиште „Мотаун рекордса” названо је „Hitsville USA”, а Гордијева кућа била је и школа. Младе музичаре ту нису учили само како да певају, већ и како да се облаче, комуницирају, како да постану уметници…

Један од заштитних знакова „Мотауна” јесте и женски трио „Супримс”. Две чланице тог састава Марта Ривс и Дајана Рос од секретарица музичке компаније винуле су се у звезде са хитовима који и данас не бледе.

Студио је био отворен 24 сата и није било нимало необично да затекнете Марвина Геја усред ноћи како увежбава стихове неке нове песме или да „The Four Tops” ускоче у термин „Темптејшнса” и заједно нешто сниме.

Факир се сећа да је осим такмичарског духа међу „Мотауновим” уметницима неговано и другарство.

– После снимања, играли бисмо заједно кошарку или отишли до куће Мери Вилсон из „Супримса”, где би нам она правила клопу. Дружили смо се до три ујутру. Био је то живот пун задовољства.

(/slika3)Студио А и данас је ту, али у оквиру Motown Historical музеја. Ту се могу видети разни предмети, почев од инструмената, преко магнетофона, до шољица за кафу које су користиле „Мотаунове” звезде.Чувају се и машине за слаткише, које је најчешће користио Стиви Вондер.

„Мотаун” је допринео и рушењу расних баријера. То што су црни извођачи правили музику коју су белци волели да слушају значило је много за афроамеричку заједницу у САД, нарочито у постепеном окончању сегрегације.

А како је било до тада, најбоље сведоче речи Џоа Билингслија из „Контурса”:

– На једном концерту у Мемфису дворана је била подељена на део за белце и део за црнце. Сваку песму смо најпре морали да певамо белцима, а потом се окренемо и исту нумеру отпевамо црнцима.

Често се говорило о „Мотаун звуку”. Објашњавајући утицај ове куће на генерације музичара Смоки Робинсон, једна од ведета „Мотауна”, рекао је својевремено:

– Када смо постигли прве успехе, долазили су људи из Немачке, Француске, Италије, Њујорка, Чикага, Калифорније… Само да би снимали у Детроиту. Мислили су да је „то нешто” у ваздуху и да ће, ако дођу у Детроит и сниме музику на аутопуту, добити „Мотаун звук”.

Али, данас у Детроиту нема места слављу. Многи се боре да издрже економску кризу и колапс аутомобилске индустрије, па овај јубилеј незаслужено пролази незапажено. Ако изузмемо неколико текстова у светској штампи који подсећају на пет деценија од настанка чувене дискографске куће.

-----------------------------------------------------------

Најпродаванији синглови „Мотауна”

1. „I Just Called to Say I Love You” – Стиви Вондер
2. „Hello” – Лајонел Ричи
3. „One Day in Your Life” – Мајкл Џексон
4. „Three Times a Lady” –  „Комодорс”
5. „Being with You” – Смоки Робинсон
6. „All Night Long (All Night)” – Лајонел Ричи
7. „I Heard it Through the Grapevine” – Марвин Геј
8. „Baby Love” –  „Супримс”
9. „I Want You Back” –  „Jackson 5”
10. „Happy Birthday” – Стиви Вондер