Под лупом квалитет пилећег меса у Србији

Едукација, доступност информација и одговоран јавни разговор неопходни су како би потрошачи имали сигурност у избору хране, посебно меса, закључак је панела о пореклу, квалитету и безбедности пилећег меса.

Како је речено, квалитет и безбедност пилећег меса зависе од примене јасно дефинисаних и више пута контролисаних процеса, који обухватају све фазе, од фарме и начина исхране животиња, преко технолошке прераде, до складиштења и трговине, речено је на панелу о пореклу, квалитету и безбедности пилећег меса који је организовала компанија „Перутнина Птуј Топико”. Савремена производња, како се чуло, подразумева строге протоколе и стандарде, али и стални надзор стручних тимова, чиме се обезбеђује да пилеће месо буде нутритивно вредна, лако сварљива и поуздана намирница. У тренутку када расте потреба јавности за поузданим и јасним информацијама о условима узгоја животиња, хигијенским стандардима и контролним механизмима у производњи хране, отворен и аргументован дијалог представља важан корак у јачању поверења између потрошача и прехрамбене индустрије.

Учесници панела посебно су нагласили да непроверене информације и митови о начину узгоја меса често доприносе стварању непотребног страха и неповерења. Зато је, како је поручено, важно говорити на основу чињеница и података из праксе, а не претпоставки.

Доктор Бранко Велебит са Института за хигијену и технологију меса је рекао да је поверење добро, али је контрола још боља.

– Озбиљни произвођачи континуирано улажу у програме самоконтроле и независне провере, уз државни надзор, како би спречили присуство недозвољених супстанци и микроорганизама. У погледу трагова ветеринарских лекова и пестицида немамо веће проблеме, а приоритет сузбијања микробиолошких хазарда су салмонела и кампилобактер у целом ланцу, од начина гајења до изласка производа на тржиште. Српски законски оквир је у погледу толеранције на антибиотике строжи од европског, што потрошачима гарантује виши ниво заштите – рекао је Велебит. Према мишљењу стручњака, једна од најчешћих заблуда која се одомаћила у јавности већ годинама јесте да пилетину треба избегавати, да је препуна хормона и да је посебно не треба давати деци. Велебит истиче да ово није истина и да су овакве изјаве научно и стручно неутемељене, али, нажалост, доприносе да поједини медији повећавају тираже или видљивост.

– Морам да кажем и да поједине наше колеге из ових или оних разлога учествују у томе иако су у систему надзора. Покушаћу најједноставније да објасним како ствари функционишу и који су то докази против оваквих неутемељених тврдњи које толико дуго већ постоје и представљају извесну пропаганду против меса – истакао је и објаснио да су се седамдесетих година прошлог века користили стимулатори раста у виду „тренболона”, „естрадиола” и других хормона. То је било у замаху све док се није открило да ти хормони узрокују негативне промене на ендокрином систему код људи, а првенствено утичу на функционисање штитне жлезде. Даљим истраживањем откривено је да ти хормони могу да утичу мутагено или канцерогено. Дакле, ми већ сада видимо ту прву групу разлога зашто индустрија нема интерес да користи нешто што доказано узрокује апсолутно штетне ефекте по здравље људи.

Велебит истиче да је 1981. године садашња Европска унија, а тада Европска заједница апсолутно забранила коришћење тих стероидних хормона. Други разлог зашто ти хормони сигурно не могу да се нађу у пилећем месу јесте етичка група разлога. Савремени потрошач жели да конзумира месо које је безбедно, које је контролисано, за које се зна порекло. Трећа група, али не мање битна јесте да смо ми данас у ситуацији да пилету ком у домаћинству треба неких 14 недеља да досегне масу неопходну за клање у индустријским условима треба четири до седам недеља. Разлог томе – истиче – није давање хормона, већ генетска селекција. Индустрија има могућност купује бројлере за које знају да ће до 42. дана досећи три и по до четири килограма. Поставља се зато питање зашто би индустрија са оваквим могућностима набављала хормоне и ризиковала своју репутацију.

У Србији је прошле године просечна потрошња пилећег меса по становнику била 20,75 килограма, свињског око 19 килограма и јунећег, говеђег негде између пет до шест килограма. Ако упоредимо са 2014, удео живинског меса у укупној потрошњи био је значајно мањи, свега 15 до 16 килограма.

– Наша одговорност почиње већ на фарми и протеже се кроз сваки корак у производном процесу. Контрола квалитета није само последња карика, већ континуиран систем који гарантује да ће до потрошача стићи сигуран и квалитетан производ. Сваки комад пилећег меса носи печат тог залагања – изјавила је Вишња Авдаловић, руководилац контроле квалитета у компанији „Перутнина Птуј”.

Ана Тодоровић, специјалиста јавног здравља и струковни нутрициониста дијететичар, рекла је да је бенефит пилећег меса велики и позната је чињеница да је то месо које се најраније укључује у исхрану, користе га деца, труднице, спортисти. То је показатељ да је здраво јер има биорасположиве протеине који су значајни за наше тело.

– Увек је здравствена безбедност на првом месту и зато је потребна и едукација како чувати и користити ову врсту меса, али би требало имати у виду и то да је реч о месу које садржи доста витамина Бе, цинк, па чак и селен, који је добар антиоксиданс – рекла је Тодоровићева.

Ивана Албуновић

Јелица Антељ